Menu
RSS
A+ A A-

СВЕШТЕНИК ОСТАЈЕ СВЕШТЕНИК

ПРОТОЈЕРЕЈ СТАВРОФОР ХАЏИ ЂОРЂЕ ВОЛАРЕВИЋ ОТИШАО У ЗАСЛУЖЕНУ ПЕНЗИЈУ АЛИ...

Djordje_Patrijarh.jpgПосле четири деценије активне свештеничке службе, господин Воларевић од 1. септембра отишао у заслужену пензију али ће бити активан на духовном пољу и списатељском раду. Учесник обележавања бројних историјских догађаја, добио бројна одликовања СПЦ, али вредно ради и даље јер каже да свештеник остаје свештеник целог живота

Када се за избор занимања односно професије каже да је у питању животни позив, ова констатација се може применити на свештеничком позиву. Јер бити радно активан пуне четири деценије, а наставити служити Богу и после тога, управо је пример протојереја ставрофора хаџи Ђорђа Воларевића. Од 1. септембра господин Воларевић је отишао у заслужену пензију али је и даље веома присутан у духовном животу нашег града и шире.

- Свештеник целог живота остаје свештеник па тако и ја иако сам у пензији, одређен сам да помажем на Богослужењима у манастиру у Привиној Глави и помажем игуману Гаврилу. Присутан сам и на манифестацијама које су повезане са Црквом и духовношћу и веома сам задовољан што нисам заборављен јер још могу пружити Цркви и верницима - започиње разговор за наше новине Хаџи Ђорђе Воларевић.

За свештеника је посвећен 1. септембра 1967. године и прва парохија му је била у Вишњићеву, опслуживао је и Сремску Рачу и Босут. Каже да је у овој парохији провео 5,5 година и да је био први стални свештеник и парох у овом селу после Другог светског рата.

- Мештани и верници су ме лепо дочекали и обрадовали се што су добили сталног свештеника. Парохијални дом је био у изградњи, требало је доста уређивати. Тада је звоно са дрвене конструкције подигнуто на црквени торањ и одатле се огласило, што је био велики догађај. Била су то лепа времена, а довољно је рећи да сам на веронауци имао 63 деце - наводи господин Воларевић.

Djordje_Jerusalem.jpgНаш саговорник напомиње и да је касније требало да пређе у Београд у цркву Светог Марка. Био је, наглашава на разговору код патријарха Германа али га надлежни владика није пустио, тако да се те 1973. године обрео у парохији у Сремској Митровици у којој је службовао до 1987. године када је дошао у Шид. Постао је архијерејски намесник односно старешина цркве и намесништва којој су припадала 22 села међу којима су тада били и Нештин, Визић, Мохово, Товарник, Шидски и Винковачки Бановци... Дошао је на парохију проте Душана Летића. Господин Воларевић је активан и на списатељском пољу и до сада је издао неколико књига поезије и прозе, а капитално дело је свакако Летопис архијерејског намесништва у осам књига који још није штампан.

- Обрадио сам цео период од настанка Намесништва до данас и требало је јако много труда и рада доћи до докумената и књига јер су многи од тих извора страдала у току Другог светског рата. Морао сам учити да читам глагољицу јер су бројни историјски извори писани баш на том писму. Летопис се састоји из осам књига, а једна засебна књига је само посвећена Шиду. Рецензенти су наши истакнути професори мр Радован Ђурчић и Душан Лукић - истиче Ђорђе Воларевић, додајући да је у свештеничком послу урадио колико су му то прилике и могућности дозвољавале те да је спреман да помогне и младим свештеницима уколико им његова помоћ буде потребна.

Служио у Јерусалиму

Хаџи Ђорђе Воларевић је 1998. године био у делегацији СПЦ у Светом граду Јерусалиму где је учествовао у Богослужењу у цркви Гроба Христовог те тим поводом каже:
- То је била велика част и један сам од ретких свештеника којем се таква прилика пружила. Тамо сам и проповедао и причешћивао. Обред се служио на грчком и арапском (православни арапи) и уз благослов нашег владике, ја сам почео да служим на српском. Били су ту и Руси који су одмах прихватили певање. То се никада не може заборавити.


ОДЛИКОВАЊА

За бројне заслуге, Свети Архијерејски Синод СПЦ одликовао је Воларевића Напрсним крстом са називом високопречасни протопрезвитер ставрофор, први је архијерејски намесник у Шиду који је посетио Свету Земљу и добио назив - хаџија. Био је учесник бројних догађаја којима су обележаване годишњице из српске историје као што су 600. годишњица Косовске битке 1989. године, опело на Бранковцу поводом 50. годишњице од Другог светског рата, које је служио са Његовом светошћу патријархом српским господином Павлом, освећење темеља започетог храма Св. Саве на Врачару 1985. и друго.