Menu
RSS
A+ A A-

ГРАДИНА НА БОСУТУ

  • Аутор Петар Вејновић

НА ПОДРУЧЈУ ШИДСКЕ ОПШТИНЕ НАЛАЗИ СЕ ЈЕДНО ОД НАЈЗНАЧАЈНИЈИХ АРХЕОЛОШКИХ НАЛАЗИШТА

"Босутска култура" налази се између Вашица и Батроваца, на левој обали реке Босут у залеђу Босутских шума



artifakti.jpgЗа изучавање старије прошлости једног краја, археолошка налазишта су незаобилазан историјски извор. Када је у питању Срем и његова праисторијска епоха, два најзначајнија локалитета су Гомолава код Хртковаца и Градина на Босуту. Према доступним подацима археолошко налазиште на Босуту је откривено још 1880. године а прва ископавања на овом локалитету започета су тек 1964. године.

Стручњаци из музеја Срема из Сремске Митровице су највећи део пронађених предмета депоновали у највећу музејску установу у Срему где се налазе више од четири деценије. Резултати ископавања показали су да је реч о вишеслојном историјском наслеђу чију је непотпуну културно-хронолошку слику први изложио академик Никола Тасић. Овај истакнути аутор је издвојио босутску групу као посебну појаву на територији Војводине и северне Србије. Године 1971. ово налазиште је ушло у домаћу и светску науку презентујући једну нову културу гвозденог доба до тада недовољно познату у археолошкој литератури.

По Градини на Босуту ова култура је и добила име "Босутска култура". Радови на овом локалитету настављени су средином седамдесетих година прошлог века и трајали су све до 1988. године. Носилац пројекта био је Завод за заштиту споменика културе Срема из Сремске Митровице а пронађени материјал је смештен у део галерије слика Сава Шумановић из Шида, где се и данас налази. Иначе, резултати досадашњих истраживања, која су нажалост због недостатка средстава прекинута последњих година показују да најстарије насеље на овом локалитету припада финалном неолиту, следећи слој припада енолиту, док наредни слојеви говоре о траговима живота у раном и средњем бронзаном добу.

Последња фаза везује се за млађе гвоздено доба која се са сигурношћу може приписати Скордисцима (огранку келтског етничког стабла). У средњем веку обновљен је живот ван Градине непосредно уз одбрамбени ров. Градина на Босуту се налази у западном делу Срема, између села Вашице и Батроваца на левој обали реке Босут, у залеђу Босутских шума. Једно од најзначајнијих археолошких налазишта у Срему представља уствари вештачко узвишење елипсоидног облика величине 165х60 метара које се уздиже десетак метара изнад нивоа околног терена тако да својим положајем и висином доминира ближом и даљом околином. Изградњом моста на реци Босут и пута Батровци - Шид налазиште Градина је вештачки подељено на два дела а дубоки и широки усек уништио је централни део локалитета.

Према речима Љубинке Пантић, археолога из Шида која је заједно са бившим директором Галерије у Шиду Надеждом Грозданић учествовала у истраживањима на овом локалитету, археолошка збирка материјала са Градине може се видети сваког радног дана у делу галеријског простора у Шиду.