Menu
RSS
A+ A A-

ЧУВАЊЕ РУСИНСКЕ КУЛТУРЕ

  • Аутор В.М.А.

ГИМНАЗИЈА "САВА ШУМАНОВИЋ"

Факултативна настава на русинском језику један је од начина да се сачува овај језик и култура. Представљене књиге Сање Тиркајло и Стевана Константиновича



knjizevni-matine.jpg

Русински језик у Гимназији "Сава Шумановић" у Шиду факултативно се изучава али и то се ради на посебан начин.

- Ми смо мала школа и трудимо се да сваки дан приредимо нешто лепо. Факултативна настава на русинском језику организује се с намером исказивања поштовања, разумевања и дружења.

Она се не организује на класичан начин. Још смо на почетку тражења правих путева. Данас смо добили прве књиге на русинском језику и надам се да ће их убудуће бити још - рекао је директор Гимназије професор Душан Лукић 14. новембра на представљању прве књиге на русинском језику професорке Сање Тиркајло и књиге "Руска проза" доктора Стевана Константиновича.

Зденко Лазор се овом приликом захвалио Гимназији, уствари људима у њој, на челу са директором Лукићем, који је омогућио факултативну наставу на русинском језику. У име КПД "Ђура Киш" он је заслужним професорима и ученицима уручио поклоне - књиге. Захвалност је исказао и Микола Шанта, уредник издавачке делатности у оквиру Новинско-издавачке куће "Руско слово".

- Пре свега желим да се захвалим директору Лукићу и наш данашњи долазак је уствари подршка пројекту факултативног изучавања наставе на русинском језику. У свету постоји око 6500 језика, али је алармантно да се они губе. Сваке две недеље по један језик се угаси, а са њим и култура. Зато ми желимо да на овај начин сачувамо русински језик и културу - рекао је Шанта.

О књизи Сање Тиркајло надахнуто је говорио Константинович нагласивши да она улази у круг афирмисаних књижевних стваралаца са јаким песничким гардом, предвидевши јој успон на врху русинске и српске књижевности.

Константинович је представио своје дело "Руска проза" устврдивши да оно није значајно само у домену русинистике јер она говори о доласку Русина са Карпата, а то време он је реконструисао на основу народних песама и легенди. Он је дао слику духовног стања времена од пре 250 година и тежња ове књиге је прелаз са усмене књижевности на уметничку.

- Русини се овде нису досељавали из националних већ егзистенцијалних разлога. Један од битних разлога што су долазили у српско окружење је то што се Срби нису понашали асимилаторски. Ово данас је почетак још једног склада што би требало дати могућност узлета ове средине. Зато, препознајте у очима саговорника добру намеру, узвратите је и онда ћемо бити сигурни да смо на добром путу" - завршио је овим речима дружење у Гимназији Стеван Константинович.