Menu
RSS
A+ A A-

КУЛ­ТУР­НА БА­ШТИ­НА СРЕ­МА

  • Аутор Др Мирјана Лесек

Храм од пле­те­ра по­диг­нут 1727. а са­да­шњи од твр­дог ма­те­ри­ја­ла 1778. го­ди­не - Ре­зба­ри­ју ра­дио Еду­ард Вла­дарш, а сли­кар­ске по­сло­ве Па­вле Чор­та­но­вић



У пр­вој по­ло­ви­ни 18. ве­ка Ва­ши­ца или Ма­ла Ва­ши­ца, ка­ко се у то вре­ме на­зи­ва­ла, би­ла је на­се­ље са 50 до­мо­ва. Цр­ква је са­гра­ђе­на 1727. а осве­штао ју је епи­скоп Ни­ка­нор кру­ше­дол­ски, 30. ју­ла 1729. го­ди­не. Ви­зи­та­ци­о­на ко­ми­си­ја Кар­ло­вач­ке ми­тро­по­ли­је, у свом из­ве­шта­ју од 1733. го­ди­не, за­бе­ле­жи­ла је за цр­кву да је но­ва, од пле­те­ра, по­кри­ве­на шин­дром и сво­дом од да­са­ка. Ико­но­стас се са­сто­јао од 12 ма­лих ико­на. Од оста­лог мо­би­ли­ја­ра има­ла је на­ло­њу, ико­но­стас (ста­лак за ико­не) и три "ле­па" сто­ла.

Пр­во­бит­ни скром­ни ико­но­стас, са­ста­вљен од ма­лих ико­на, за­ме­њен је у ше­стој де­це­ни­ји 18. ве­ка. Го­ди­не 1754. ис­пла­ће­но је сли­ка­ру 11,40 фо­рин­ти за пре­сто­не ико­не. Да­нас су од њих са­чу­ва­не, три ико­не, Бо­го­ро­ди­ца са Хри­стом, Св. Ге­ор­ги­је и Св. ар­хан­ђел Ми­хај­ло и Св. Ни­ко­ла (да­нас се на­ла­зе у Му­зе­ју Сре­ма у Срем­ској Ми­тро­ви­ци). Ико­не стил­ски и ру­ко­пи­сно ве­зу­ју се за зо­гра­фа и све­ште­ни­ка из Мар­ти­на­ца Ста­но­ја По­по­ви­ћа. Из­ве­де­не су ли­не­ар­ним трет­ма­ном, кон­ту­ра­ма ко­је пра­те об­ли­ке и де­ко­ри­са­ње оде­ће сти­ли­зо­ва­ном злат­ном цвет­ном ор­на­мен­ти­ком, са пла­стич­но сли­ка­ним ли­ко­ви­ма ко­ји га при­бли­жа­ва­ју ру­ско-укра­јин­ском цр­кве­ном ба­ро­ку.

Да­на­шња цр­ква од твр­дог ма­те­ри­ја­ла са­гра­ђе­на је у ба­рок­ном сти­лу, 1778. го­ди­не. У но­вој цр­кви ве­ро­ват­но је био по­ста­вљен ико­но­стас из ста­ре гра­ђе­ви­не, по­што је да­на­шњи на­чи­њен у дру­гој по­ло­ви­ни 19. ве­ка.

У ра­за­ра­њи­ма то­ком Дру­гог свет­ског ра­та (1945), те­шко је оште­ће­на цр­ква. У по­сле­рат­ним го­ди­на­ма (1951), об­но­вље­на је цр­ква и та­да је по­пра­вљен кров, док је зво­ник са­зи­дан 1954. го­ди­не. При­ли­ком об­на­вља­ња цр­ква је из­ме­ни­ла свој пр­во­бит­ни из­глед.

Ико­но­стас је на­стао из­ме­ђу 1854. и 1863. го­ди­не. Нај­пре је ре­зба­ри­ју ра­дио Еду­ард Вла­дарш, жи­тељ ми­тро­вач­ки, а сли­кар­ске ра­до­ве Па­вле Чор­та­но­вић, жи­тељ но­во­сад­ски.

Оп­шти­на у Ва­ши­ци за­кљу­чи­ла је уго­вор са Еду­ар­дом Вла­дар­шом за из­ра­ду ре­зба­ри­је ико­но­ста­са. За ра­до­ве на ико­но­ста­су, ка­ко је за­бе­ле­же­но у ле­то­пи­су цр­кве, оп­шти­на је пла­ти­ла мај­сто­ру 3.600 фо­рин­ти.

Ре­зба­ри­ја ико­но­ста­са је нај­ве­ћим де­лом стра­да­ла за вре­ме Дру­гог свет­ског ра­та. Пре­ма са­чу­ва­ним фраг­мен­ти­ма ор­на­мен­тал­не де­ко­ра­ци­је, ви­ди се да је би­ла из­ве­де­на у кла­си­ци­стич­ко-би­дер­ма­јер сти­лу. Де­ко­ра­тив­ни ре­пер­то­ар са­сто­ји се од фло­ра­них мо­ти­ва, раз­ли­ста­лих хра­сто­вих гран­чи­ца, ко­је ви­ју­га­ју или се са­ви­ја­ју у во­лу­те, ру­жа упле­те­них у вен­це или у ва­за­ма, и ко­та­ри­ца са цве­ћем.

Не­ко­ли­ко го­ди­на по­сле за­вр­ше­них ре­збар­ских по­сло­ва, оп­шти­на у Ма­лој Ва­ши­ци је по­ве­ри­ла сли­кар­ске ра­до­ве Па­влу Чор­та­но­ви­ћу. Он је до­био да на­сли­ка ико­но­стас, пев­ни­це, епи­скоп­ски трон и уну­тра­шњост цр­кве, уз нов­ча­ну на­гра­ду од 1.600 фо­рин­ти. Ра­до­ви на ико­но­ста­су за­вр­ше­ни су 1863. го­ди­не. За­пис о за­вр­шет­ку ра­до­ва на­ла­зи се на по­ле­ђи­ни Тај­не ве­че­ре.

Пре­о­ста­ле ико­не на ико­но­ста­су у ве­ли­кој ме­ри су оште­ће­не и пре­кри­ве­не сло­је­ви­ма, пр­љав­шти­не и ча­ђи. На не­што бо­ље очу­ва­ним ико­на­ма ви­ди се да је Па­вле Чор­та­но­вић сли­као ико­но­стас у кла­си­ци­стич­ком сти­лу. Хро­мат­ска ска­ла је там­на и хлад­на и са­сто­ји се од пла­во­си­вих, мр­ко­сме­ђих и за­га­си­тих цр­ве­них бо­ја.

У цр­кви је са­чу­ва­но ви­ше це­ли­ва­ју­ћих ико­на, ко­је при­па­да­ју опи­су Па­вла Чор­та­но­ви­ћа


Са­чу­ван је бар­јак, ко­ји је 1850. го­ди­не сли­као по­зна­ти но­во­сад­ски умет­ник Јо­ван Кла­јић. На јед­ној стра­ни, при­ка­зан је св. Ге­ор­ги­је, па­трон ва­шич­ке цр­кве, а на дру­гој Кр­ште­ње. У до­њем де­лу Кр­ште­ња је за­пис са пот­пи­сом ауто­ра и да­ту­мом сли­ка­ња.