Menu
RSS
A+ A A-

НА ЧЕ­ЛУ ХО­РА ПО­ЛА ВЕ­КА

  • Аутор Петар Вејновић

СРП­СКО ПЕ­ВАЧ­КО ДРУ­ШТВО "ЈА­ВОР-ГУ­СЛЕ" У ШИ­ДУ, СЕ­ЋА СЕ СПА­СО­ЈА ТО­МИ­ЋА



Не­дав­но обе­ле­жа­ва­ње го­ди­шњи­це Срп­ског пе­вач­ког дру­штва "Ја­вор-гу­сле" у Ши­ду би­ла је и при­ли­ка да се да­на­шње ге­не­ра­ци­је при­се­те и Спа­со­ја То­ми­ћа хо­ро­во­ђе овог дру­штва на чи­јем се че­лу на­ла­зио го­то­во по­ла ве­ка. То­мић је ро­ђен 1877. го­ди­не у се­лу Зма­је­во код Но­вог Са­да у ко­јем је и за­вр­шио 4 раз­ре­да гим­на­зи­је на­кон че­га од­ла­зи у Сом­бор где ће са ве­ли­ким успе­хом за­вр­ши­ти учи­тељ­ску шко­лу. Хор­ско пе­ва­ње и му­зич­ко обра­зо­ва­ње сте­као је Сом­бо­ру и ка­сни­је у Бу­дим­пе­шти.

У Шид до­ла­зи 1898. го­ди­не и од­мах је по­ста­вљен за учи­те­ља пуч­ке шко­ле у ко­јој ће од 1925. до 1938. го­ди­не би­ти и упра­ви­тељ да би по­том по­стао и сре­ски школ­ски над­зор­ник. Вр­стан пе­да­гог и об­да­рен му­зи­чар осе­ћа на че­лу Срп­ског пе­вач­ког дру­штва "Ја­вор гу­сле" го­то­во по­ла ве­ка (од 1898. до 1942. го­ди­не).

По­ред ра­да у хо­ру То­мић се ве­о­ма успе­шно ба­вио и ком­по­но­ва­њем а об­ја­вио је и ви­ше ру­ко­ве­ти и на­род­них пе­са­ма од ко­јих су не­ке оста­ле до да­на­шњих да­на. Јед­на од нај­зна­чај­ни­јих је сва­ка­ко "Шко­ла за там­бу­ре" ко­ја је штам­па­на 1909. го­ди­не у Си­ску. Ор­га­ни­зо­вао је број­не на­сту­пе шид­ског хо­ра ко­ји је у го­ди­на­ма из­ме­ђу два свет­ска ра­та по­ред дру­штва "Срп­ски со­ко" оку­пљао нај­ве­ћи број шид­ске омла­ди­не.

Тра­гич­на суд­би­на ко­ја је то­ком уста­шке вла­сти у Ши­ду за­де­си­ла мно­ге гра­ђа­не овог гра­да као и ве­ћи­не ме­ста у шид­ској оп­шти­ни ни­је ми­мо­и­шла ни овог пе­да­го­га и ком­по­зи­то­ра ко­ји је цео свој рад­ни век про­вео у ра­ду са мла­ди­ма. За­јед­но са јед­ним од нај­ве­ћих срп­ских сли­ка­ра мо­дер­ног до­ба Са­вом Шу­ам­но­ви­ћем и не­ко­ли­ко хи­ља­да ро­до­љу­ба Сре­ма, стре­љан је 30. ав­гу­ста 1942. го­ди­не на гро­бљу у Срем­ској Ми­тро­ви­ци.