Menu
RSS
A+ A A-

БУНАРЏИЈСКИ ХЛЕБ СА СЕДАМ КОРА

  • Аутор Влада Ђитко

АНТУН ВЕРИНАЦ ИЗ БИКИЋ ДОЛА, ЈЕДАН ОД РЕТКИХ БУНАРЏИЈА НА ОВИМ ПРОСТОРИМА

bunardzija.jpg

 На овим просторима, ретке су бунарџије које на традиционалан начин ашовом и лопатом копају бунаре. Један од таквих је Антун Веринац звани Батан 47-годишњи бунарџија из Бикић Дола, који се овим изузетно тешким и опасним послом бави више од три деценије и до сада ископао на десетине бунара.

- Почео сам да копам бунаре са оцем када сам имао 15 година и добро се сећам да је тај бунар био дубок 17 метара, а копали смо га код Мате Жунића у Апшевцима. Бунар је пречника 120 центиметара и од алата се користе ашов и лопата за прва три метра, а затим се кантама земља избацује напоље. У овом послу су потребна и два-три помоћника - прича Антун Веринац, ветеран у бунарyијском послу.

Оно што свакако привлачи највише шажње је како одредити да ли на неком месту има воде те колико дубоко бунар треба копати. Веринац објашњава да воду "тражи" уз помоћ две бакарне жице дужине 30-45 центиметара, а користи и висак и угломер.

Уз помоћ жица проналази смер и проток воде, са виском и угломером одређује колико дубоко треба копати да би се дошло до воде. Леђима је окренут према истоку, а бакарне жице држи испред себе на размаку од пет центиметара и када се оне укрсте, значи да је ту вода. У зависности од локације где се бунар копа, наилази на жуту глину иловачу или сипкаву црну земљу или црвенкасту око Привине Главе, а негде има и камена као у Соту.

Успешно прорачунава и доток воде у минуту и ако је то 18 литара, то је добар бунар. Да би се ископао бунар дубок 20 метара, потребно је две недеље рада. Бунар би било добро обзидати ако не цео онда барем доњи део и врх. Када све буде готово, у врећицу ставља негашени креч и спусти "да ври" и остатак се извуче. После тога се вода може користити.

 - Најдубљи бунар који сам ископао је био дубок 41 метар и копао сам га у Бапској

Поред копања, бавим се и чишћењем бунара што је такође тежак и опасан посао. Најдубљи бунар који сам чистио је био дубок 47 метара и чистио сам га у  Илоку. Постоји велика опасност од гаса и зато се пре уласка спушта свећа која гори и ако гори до доле, значи да гаса нема и могу се спуштати. У противном, ако се угаси, има гаса и од чишћења нема ништа. Овај посао је сезонски од пролећа до краја јесени и углавном се у данашње време бунари копају  за потребе викендица односно винограда и воћњака. По метру дубине се плаћа 50 евра са озидавањем, а ту су урачуната и два помоћника. За овај посао је поред знања да се одреди где је вода, потребно доста смирености и концентрације - каже Антун Веринац.


Његов син није кренуо његовим стопама као он очевим већ је завршио за пекара и Антун каже да је срећан што му се син не бави ризичним послом као он. Познат је по копању бунара на нашим и ширим просторима па је бунаре копао и у Нештину, Черевићу, Врднику и Сусеку. На крају нам рече, да је увек весеље када се дође до воде и да ће се овим послом бавити док га здравље буде служило.