Пре тачно 240 година, 17. маја 1773. године, царица Марија Терезија доделила је Шиду статус града

Први сигуран помен Шида потиче са једне војне карте из 1702. године. Од тада па све до 1745. године Шид је био у оквиру Војне границе. Те године је потпао под коморску (цивилну) управу. Од тада се, у економском погледу, Шид налазио под Дворском комором а у судско-управном под Сремску жупанију. Сељацима је остављена слобода избора – да остану у Шиду под коморском управом или да пређу у неко место у Војној граници под војну управу. Настала је веома тешка ситуација јер су покренуте миграције које ће трајати наредних петнаест година, све док их аустријска власт није коначно обуставила званичном забраном 1759. године.

Почетак текста шидских привилегија - privilegium nundiale

Иако се посед сељака временом повећавао, у економском погледу становништво Шида се налазило у релативно тешком положају. Према попису из 1752. године највећи број сељака је поседовао 2 јутра земље, док су домови са два или три одрасла мушкарца поседовала 4-10 јутара. Према попису из 1758. године сељачко домаћинство у Шиду у просеку је поседовало 8 јутара ораница и 2,5 косе ливада. Истовремено се повећавао и број занатлија и трговаца – 1752. године их је било 4 а 1775. 25.

Око 1770. године прилике у Шиду су биле доста повољне. Шиђани су одлучили да започну изградњу новог и већег храма Светог оца Николаја, за шта су и добили дозволу од Намесничког већа.

Узимајући у обзир напредак Шида и користи које је Дворска комора могла да има од тога, инспектор Фердинанд Бонгард је поднео захтев да се Шид прогласи коморским градом. Бонгард је известио Комору да се Шид налази на царском друму, да је највећи од свих коморских села у Срему па заслужује статус трговишта и привилегију за слободно одржавање годишњих вашара (privilegium nundiale). На вашарима би сељаци најбоље могли да продају своју робу, што би донело корист (приход) и Комори, јер би њој припадале таксе од вашара и точења пића за време њиховог одржавања. Предложио је да се вашари одржавају три пута годишње – 19. марта на Јосипово, 10. августа на Св. Ловру и 1. новембра на Свисвете.

Како је предлог добио подршку и Вировитичке и Пожешке жупаније, изнет је пред царицу. Маја месеца 1773. године Марија Терезија је потврдила привилегију за Шид - да има статус града и да одржава вашаре. Текст ове привилегије је касније исписан на мермерним плочама које су окачене у општинску зграду. Ове плоче су уништиле усташе у време тзв. НДХ.

После добијања статуса града, почиње нагли успон Шида. Седамдесетих година 18. века коморска управа у Шиду и Беркасову ближила се крају. Становништво ових места је изгледа предосетило шта им се спрема, па је 1775. године покренуло колективну акцију да задрже свој коморски статус. Шид и осталих шест коморских села (у Срему), укључујући и скоро чисто католичке Кукујевце и Гибарац, упутио је молбу карловачком митрополиту молећи га да подржи њихову иницијативу код царице и молбу да се испоштују њихове заслуге у ратовима. Митрополит је топло препоручио ову молбу сељака, али све је било узалуд. У Бечу су већ чврсто одлучили да коморска села у Срему поделе спахијама. Од Шида и Беркасова 1777. године формирано је „Шидско властелинство“ под управом Крижевачке бискупије.


Хронологија првих 200 година Шида:
1702. Шид је уцртан на мапи Војводства Срема
1704. Први помен храма Светог оца Николаја у Шиду
1715. Први помен српске школе у Шиду (школу је тада водио протопрезвитер Кирил Миковић)
1721. Први помен Јевреја у Шиду
1722. У Шиду је пописано 227 породица.
1731. У Шиду је рођен Симеон Пишчевић, генерал-мајор и писац, син шидског капетана.
1733. Шид се помиње као седиште протопрезвитеријата са 113 кућа и 506 становика (273 мушкараца и 233 жена). Црква се помиње као веома стара, грађена од плетера, па је започета градња нове зидане цркве
1740. У 13 кућа у Шиду се појавила куга.
1745. Шид излази из Војне границе и потпада под цивилну управу. У месту, пре изласка из Војне границе, постоји 106 домова.
1746. Први попис Шида под цивилном управом – постоји 88 домаћинстава
1750. У Шиду постоји 237 домова
1755. У Шиду постоји 199 домова. Епископ Партеније је освештао нови храм Светог оца Николаја (саграђена је само лађа без торња).
1766. У Шиду постоји 225 домова.
1773. Шид постаје Коморски град и добија право одржавања годишњих вашара
1775. У Шиду постоји 216 домова. Фидрих фон Таубе помиње Шид и објашњава значење имена: Schid–Schiid–Штит.
1780. Шид има 2185 становника: 2079 православних, 45 католика, 61 непознате вере
1785. Завршен је храм Светог оца Николаја.
1787. Шид има 360 кућа, са 349 породица и 2187 становника
1788. У Шиду су рођени Јаков Грчић, професор и директор Карловачке гимназије; и Филип Недељковић, трговац, власник трговина Philip Nedelkovits & Söhne у Пешти, Бечу и Новом Саду.
1791. У Шиду постоји 329 православних кућа и 1920 православних становника
1798. У Шиду су венчани илочки кнез Лазар Јовановић и шиђанка Јулијана Славуј, родитељи архиепископа Београдског и митрополита српског Петра Јовановића.
1800. У Шиду постоји 380 домова
1803. У Шид се досељава 40 русинских породица (210 особа)
1808. Шид има 2647 становника: 2552 православних, 95 католика, 218 унијата
1814. У Шиду је рођен Павел Грчић, адвокат и саборски посланик.
1822. Шид има 469 породица и 2877 становника.
1833. У Шиду је рођен Георгије-Ђока Симуновић, члан Матице српске, утемељивач Српске књижевне задруге у Београду, један од оснивача Српске банке у Загребу.
1836. Епидемија колере у Шиду.
1842. У Шиду постоји 425 домова (нису урачунате русинске породице)
1848/9. Шид је један од центара народног покрета у Срему. У месту се налази 579 војно способних Срба и 22 војно способна Русина.
1848. На Мајској скупштини присуствују Шиђани: Адам Драгосављевић, Тома Симуновић, Танасије Данчеловић, Игњат Лонгиновић, Петар Панајотовић, Софроније Миковић и Петар Клајић.
1849. Основана је читаоница у Шиду
1850. Аугуст Козјак отвара прву апотеку у Шиду
1851. У Шиду је рођен Миливоје Мауковић, илустратор, оснивач српског стрипа
1852. Вук Стефановић Караџић борави у Шиду
1859. У Шиду је рођен др Драгутин Грчић, краљевски јавни бележник у Шиду, председник Српског црквеног певачког друштва Јавор-гусле, један од оснивача Српске банке у Загребу и оснивач Шидске штедионице.
1860. Шид улази у састав новоформиране Сремске жупаније
1864. Шид има 608 домаћинстава.
1869. У Шиду је рођен Исидор Иса Великановић, преводилац, комедиограф, сатиричар.
1871. Формиран је Шидски срез/котар.
1874. Шид има 3377 становника.
1876. Основано је Српско црквено певачко друштво Јавор-гусле. У Шиду је рођен др Милан Костић, управник казненог завода у Митровици, велики жупан Жупаније Сремске, начелник Министарства правде и потпредседник Самосталне демократске странке.
1875. Шид је добио Краљевски котарски суд.
1877. У Шиду је рођен Витомир Кораћ, политичар, члан Социјалдемократске странке.
1880. Шид има 653 кућа са 3444 становника (2492 православних, 427 гркокатолика, 431 римокатолика, 40 лутерана, 14 калвина, 39 јевреја, 1 иноверац). Основано ловачко друштво у Шиду.
1881. Излази први број часописа „Ђаволан“ издавача Миливоја Мауковића.
1886. У оквиру „нове“ Сремске жупаније формиран је Шидски котар. У Шиду је рођен Исидор Цанкар, писац, историчар уметности, дипломата, публициста и преводилац
1887. Умро је велики шидски добротвор Алекса Ђорђевић.
1888. Шид постаје седиште изборног котара
1890. Шид има 4128 становника (2729 православних, 427 гркокатолика, 431 римокатолика, 40 лутерана, 14 калвина, 39 јевреја, 1 иноверац)
1891-3. Шид добија пругу и свратиште „Чубура“.
1894. У Шиду је рођен Илија Башичевић Босиљ, један од најзначајнијих представника светске маргиналне уметности.
1900. У Шид се са родитељима досељава четворогодишњи Сава Шумановић.

Печат шидског кнеза

 

Радован Сремац, кустос археолог