Menu
RSS

Шидски портал™је интернет портал града Шида и општине, намењен је шиђанима (онима који су то некада били или који се тако осећају), користи за прикупљање и размену информација, текстова и догађаја на локално-глобалној мрежи „Интернету“, служи на корист шиђанима као својеврсна архива.

A+ A A-

Козјакова апотека

  • Аутор Радован Сремац

Сада већ давне 1850. године апотекар Аугуст I Козјак (Josephus Augustus Koziak) отворио је прву шидску апотеку. Иако на самом почетку његов посао није ишао најбоље, брзо је постао један од јачих сремских апотекара. Захваљујући квалитетном и поштеном пословању, али и стицању великог капитала, Козјакови су постали део највишег друштвеног слоја.

Козјакова апотека,Шид

Родоначелник породице Козјак у Шиду је већ поменути Аугуст I. Рођен је 1816. године у Сремским Карловцима, од оца Андрије, учитеља, и мајке Магдалене рођ. Милер (Müller). Аугуст I је дипломирао фармацију у Пешти 1838. године. Радио је у апотекама у Букурешту, Руми и Београду. Није познато када се тачно доселио у Шид, али је то морало бити између 1846. и 1850. године. Венчао се у Гибарцу, 1857. године, са Матилдом Шиц из Молдавије (Mathilda Shütz).

Вероватно најбољи показатељ финансијског стања породице јесте тестамент Аугуста I из 1892. године. Тестаментом је поделио преко 20.000 форинти својој деци. Најстарији син Андрија је добио 6800 форинти (од чега један део иде на оснивање апотеке у Руми), кћерка Марија је приликом удаје добила мираз од 4000 форинти у готовом и спрему у вредности од 500 форинти па јој тестаментом оставља још 1500 форинти, сину Едуарду оставља 5000 форинти, сину Аугусту II оставља 5500 форинти (од чега један део иде на оснивање апотеке у Старој Пазови), док сина Милана именује за главног наследника све покретне и непокретне имовине.

Породица Козјак,Шид

Милан (Emilius Josephus Koziak) је био најмлађи син Аугуста I. Као главни наследник очевог имања остао је у Шиду и наставио очеву апотекарску каријеру. Оженио се 1891. године са шиђанком пореклом из Митровице, Јулком Стефановић (1874-1953), кћерком митровачког трговца Георгија Стефановића и Милице рођене Мауковић. Пошто је остала удовица, Милица се са три малолетне кћерке вратила код родитеља у Шид. Сестре Стефановић су одрасле у веома угледној породици свог деде трговца Петра Мауковића, и стекле одлично образовање у Бечу. Петар Мауковић је био ујак Милутину Шумановићу, Савином оцу.

Јулка Стефановић, иако српкиња, венчала се са Емилом Козјаком у католичкој цркви у Гибарцу. Емил и Јулка су имали четири кћерке и једног сина: Анђелу-Делију удату за лекара др Милета Дејановића, Олгу удату за др Игњата Павласа, Милицу-Емилију удату за магистра фармације Војка Арко, Аугусту-Веру удату за др Симеона Алексића, и Ђоку-Ђуру. Занимљиво да је стари сват на венчању мр Војка Арко и Милице Козјак био др Ђурица Ђорђевић, супруг Христине-Кристе Шумановић, сестре од стрица Саве Шумановића.

Ђока-Ђура Козјак је био велики љубитељ сликарства Саве Шумановића. Посетио је Шумановићеву последњу изложбу одржану у Београду 1939. године. Том приликом је, између осталог, купио и уље на платну „Козјаково гумно“ из 1934. године (данас у власништву Музеја савремене уметности у Београду, инв. број 1417). На овом уметничком делу је приказана данашња улица Огњена Прице, односно некадашњи сокак који је ишао поред старе Козјакове куће. Занимљиво је да се у десном делу слике види велики пласт сена који служио за смештај и чување фрижидера за лекове.

Козјаково гумно слика Саве Шумановића,Шид

Након другог светског рата породици Козјак је одузета апотека и већи део имовине. Ђока-Ђура се са породицом преселио у Загреб где је убрзо и умро 1959. године. Убрзо је зграда апотеке у центру Шида порушена до темеља. На тај начин је успомена и наслеђе генерација шидских апотекара уништена. Једино што још у Шиду подсећа на ове великане фармације јесте њихова стара кућа у Шиду, данас зграда Републичког фонда за здравствено осигурање и ЈКП Вдовода у Шиду. Ову кућу је удовица Јулка Козјак оставила својим унуцима, који, нажалост, никад нису успели ући у посед исте.

Једини циљ приликом рушења старе апотеке било ослобађање простора за нову зграду. Није се водило рачуна ни око чега. Усамљени примери документовања објекта јесу фотографије шидског фотографа Ђоке Карафиловића. Изгледа да су једини прибрани Шиђани у моменту рушења апотеке били радници галерије слика „Сава Шумановић“. Они су преузели већи део сачуваног намештаја и један украсни медаљон који је красио ентеријер апотеке. У тим послератним годинама, када је уништавано све што је предратно и угледно, један део апотекарског наслеђа Козјакових сачували су магистар фармације Андрија Мирковић и Борислава рођена Шумановић. Захваљујући овим супружницима данас баштинимо са, између осталог, дипломама Аугуста I, Милана и Ђуре Козјак.

 

Радован Сремац
(објављено у недељнику „Сремске новине“ бр. 2737 од 14.08.2013)

 

Статистика

Број прегледа чланака
735470