Menu
RSS

Шидски портал™је интернет портал града Шида и општине, намењен је шиђанима (онима који су то некада били или који се тако осећају), користи за прикупљање и размену информација, текстова и догађаја на локално-глобалној мрежи „Интернету“, служи на корист шиђанима као својеврсна архива.

A+ A A-

Антички саркофаг

Пола века истраживања Градине на Босуту

За пар месеци се навршава пола века од првих истраживања археолошког локалитета Градина нa Босуту

Градина је један од најзначајнијих археолошких локалитета у Србији. Налази на левој обали Босута, у атару села Вашице код Шида.

Екипа археолога Градина на Босуту 1978

Овај локалитет је науци познат пуних 155 година. Давне 1859. године за Градину је забележено: „Између селах Батровацах и мале Васце, на обали Босута видит је такођер трагове бедемах, шамацах и разрушених зидинах, и то је мјесто ондашњему пуку познато под именом „Градина“. Судећи по обсегу развалинах и по лијепом положењу мјеста и циеле оне околице, морао је и овдје бити њекоч знаменити град“.

Градина је као археолошки локалитет поново забележена 1880. године, када је преко ње прокопаван прилаз мосту: „Дознао сам, да се код Батроваца мост преко Босута прави, да се тамо тога ради њека градина разкапа, и да се је већ много древности изнашло. Нисам могао пригорјети, да се наше ствари у туђину разнашају, нађем кола, пак тамо. Али кад на градину, имам што видити. Градина се зове, али су то огромне могиле (хумци), од којих је једну са стране мјерник до два метра дубљине прокопати дао. Ту се опажају три, један поврх другога, огњишта; а изкопано је много предмета предхисторичке добе“.

Прва заштитна истраживања локалитета вршена су у периоду од 1964. до 1965. године. Организовао их је Музеј Срема из Сремске Митровице. Истраживања су вршили Петар Милошевић, Драган Поповић и Никола Тасић. Захваљујући овим истраживањима, Никола Тасић је дефинисао Босутску групу, као специфичну културну појаву у оквиру широко распрострањеног Басараби комплекса старијег гвозденог доба. Градина је постала епонимни локалитет за ову културну групу и сврстала се у локалитет од европског значаја.

У периоду од 1975. до 1988. године организована су систематска истраживања Градине на Босуту. Носилац пројекта је био Завод за заштиту споменика културе из Сремске Митровице, уз сарадњу следећих институција: Галерија слика „Сава Шумановић“ Шид, Покрајински завод за заштиту споменика културе Војводине из Новог Сада, Војвођански музеј из Новог Сада, Народни музеј из Кикинде, Градски музеј Сомбор, Музеј Срема из Сремске Митровице, Балканолошки институт САНУ Београд и Археолошки институт Београд. Истраживањима су руководили Драган Поповић, Никола Тасић и Предраг Медовић.

Ове јесени, након паузе од 25 година, на локалитету се поново врше истраживања заштитног карактера. Истраживања врши Завод за заштиту споменика културе из Сремске Митровице.

Градина има елипсоидни облик, димензија око 200 х 40 m. Са северозападне и западне стране локалитет ограничава водоток Струга. Са јужне стране се налази река Босут, а са северне вештачки формиран одбрамбени ров. У одређеном историјском моменту локалитет је помоћним попречним ровом подељен на два дела неједнаких димензија. Источни мањи део локалитета је назван Градац. Може се претпоставити да је овај део насеља имао посебну намену, због чега је био и додатно обезбеђен одбрамбеним ровом. Све до изградње савременог пута Вашица-Батровци и затрпавања дела одбрамбеног рова, Градина је била својеврсно острво.

археолошког локалитета Градина нa Босуту

Градина је сукцесивно насељавана око 7000 година. Археолошка истраживања су утврдила следећу хронолошко-стратиграфску слику:
I неолит  - прво насеље на Градини је формирано је у периоду финалног неолита а његови становници су били носиоци сопотско-ленђелске групе. После овог неолитског насеља Градина је остала ненасељена.

II енеолит - из периода бакарног доба откривено је само једно насеље, а оно је припадало групи Болерас-Чернавода. Енеолитско насеље је било мањег обима у односу на неолитско и налазило се на централном делу Градине.

III бронзано доба - највеће насеље бронзаног доба на Градини припадало је носиоцима винковачке групе раног бронзаног доба. После винковачког насеља откривени су стамбени хоризонти касне ватинске групе. У средњем бронзаном добу на Градини су имали мање насеље носиоци Szeremle, Дубовац и Белегиш групе. Последњи трагови живота у бронзаном добу везани су за групу Гава-Белегиш II.

IV Старије гвоздено доба - старије гвоздено доба је стратиграфски најбогатији период на овом локалитету. Захваљујући томе, као и богатству налаза, уочена је посебна праисторијска група – босутска група. У оквиру босутске културне групе старијег гвозденог доба, распрострањене у Војводини, северној Србији и већем делу румунског Баната, уочене су три развојне: 1. Босут IVa-Калакача (850-750. г. п.н.е.), 2. Босут Ivb-Басараби (750-500. г. п.н.е.), 3. Босут IVc-насеље са канелованом керамиком и сивом керамиком „Сремске групе“ (500-250. г. п.н.е.). Претпоставља се да је насеље у овом периоду имало преко 2000 становника.

V Млађе гвоздено доба - најмлађи хоризонт праисторијских насеља на Градини припада латенском периоду. Насеље је захватало целу површину Градине, али и предграђе сa радионицом за производњу керамике и некрополом. Босутска културна група је у свом зениту резултирала јаким племенским формацијама у долинама Саве и Босута. Оне могу да се вежу за Бреуке и Амантине.  Према досадашњим резултатима може се закључити да је Градина на Босуту представљала једно од најзначајнијих каснолатенских утврђења у западним областима Скордиска. Латенско насеље на Градини припада периоду oppidum-a који се у овим крајевима завршава у време римског освајања крајем I века п.н.е. или почетком нове ере. Неки аутори сматрају да је Градина била административни и политички центар племена Бреука, и самим тим да је одиграла веома значајну улогу у великом Далматско-панонском устанку 6-9. године.

VI Градина у историјском периоду - непосредно са западне стране одбрамбеног рова, на обали Струге, местимично се налазе фрагменти римске керамике и метала. Са Градине и из њене ближе околине потичу појединачни налази из времена Сеобе народа који упућују на постојање одређеног насеља и у току раног средњег века. На локалитету је откривено гробље из XVI-XIX век, док су у одбрамбеном рову пронађени једноставни објекти из периода XIV-XV века. Вероватно се ради о селу Мала Вашица која је у изворима први пут забележена 1430. године. Вашица се на Градини налазила све до око 1710-1715. године, када је пресељена на данашњу локацију.

Основу за свако будуће истраживање Градине на Босуту и праисторије овог региона представља археолошка збирка у Шиду коју чини преко 5500 предмета. Градина на Босуту је постала је незаобилазан чинилац у проучавању праисторије целе југоисточне Европе. Ова чињеница, али и податак да је истражено мање од 10 % локалитета, обавезују науку да настави истраживање босутске Градине а целокупно друштво да са највећом одговорношћу приступи чувању и презентацији локалитета.

Радован Сремац, кустос археолог

 

Антички саркофаг

sarkofag

14. новембра 1997. године на имању Живка Ковачевића у Шиду откривен је антички саркофаг. Стручњаци Галерије слика "Сава Шумановић" и Завод за заштиту споменика културе из Сремске Митровице изашли су одмах на терен и констатовали овај налаз, те у договору са стручњацима из Народног музеја из Београда и Археолошког института из Београда испланирали археолошко истраживање саме локације и непосредене околине места где је констатован овај налаз. Ископавања су започета 5. маја 1998. године и трајала су до 22. маја исте године.


Резултати истраживања су следећи:

Откривени саркофаг био је положен на постамент од четири камене плоче. На постаменту је стајао сандук саркофага у који је било положено тело покојника, чије су спољне димензије 2,17 X 1,39 X 0,87м. Начињен од једног комада камена. Саркофаг је богато декорисан рељефном декорацијом, на којој су пронађени трагови боје. Декорација је урађена на три стране саркофага, док је четврта која је стајала уз зид просторије у којој се он налазио, била без декорације. Поклопац саркофага такође је начињен од једног комада камена и урађен је као двосливни кров. Интересантно је да је ово трећи саркофаг пронаден у Шиду на потесу Бељњача.

Први је пронађен пре првог светског рата и налази се у Бечу, а други 1948. године и налази се у Музеју Срема у С.Митровици. На основу декорације као и једног налаза новца у близини саркофага, он се може датовати у четврти век наше ере и повезивати са продукцијом Сирмијума. У саркофагу су вероватно били сахрањени муж и жена који су припадали вишем социјално-економском сталежу.

Покојник је био официр-хастаус или центурион са успешном војничком каријером за коју је награден имањем, вероватно вилом рустиком, на овом простору на којем је нашао животни смирај. Сахрањен је у породичном маузолеју или зидом омеђеној area maceria cincta какве се срецу у склопу вила, најчешце унутар зидова или бедема.

 

Саркофаг је изложен у дворишту Галерије слика "Сава Шумановић" у Шиду
 

 

Градина на Босуту

gradina1.jpg


За изучавање старије прошлости једнога краја археолошка налазишта су незаобилазан историјски извор. Када је у питању Срем и његова праисторијска епоха, два најзначајнија локалитета су Гомолава код Хртковаца и Градина на Босуту.

Археолошко налазиште на Босуту откривено је још 1880. године. Прва ископавања на овом локалитету започета су 1964.године а настављена 1965. у организацији Музеја Срема из Сремске Митровице, где су и депоновани пронађени предмети. Резултати ископавања показали су да је реч о вишеслојном историјском наељу, чију је непотпуну културно-хронолошку слику први изложио академик Никола Тасић. Овај аутор је издвојио босутску групу као посебну појаву на територији Војводине и северне Србије.

Ово налазиште је постало епоним за идентификацију сродних културних појава на на великом и разуђеном простору и кључ за решавање битних проблема везаних за период старијег гвозденог доба. 1971.године ово налазиште је ушло у домаћу и светску науку претстављајући једну нову културу гвозденог доба, до тада недовољно познату у археолошкој литератури по градини на Босуту ова култура је добила назив БОСУТСКА КУЛТУРА.


1975. настављени су радови на локалитету и трајали су до 1988. године. Носилац пројекта је био Завод за заштиту споменика у Сремској Митровици, а пронађени материјал се чува у Галерији "Сава Шумановић" у Шиду. Ту је 1996.године приређена стална поставка и археолошка изложба. У остварењу овог подухвата сарађивали су стручњаци из Археолошког и Балканолошког института САНУ из Београда, Војвођанског музеја и Покрајинског завода за заштиту споменика из Новог Сада, Завичајног музеја из Јагодине и Руме, Градског музеја из Сомбора и Кикинде, Музеја Срема и Галерије "Сава Шумановић" у Шиду.

Резултати досадашњих истраживања пружају следећу хронолошко-стратиграфску слику: најстарије насеље припада финалном неолиту. Следећи слој припада енеолиту.Следећи слој припада раном и средњем бронзаном добу.Периоду старијег гвозденог доба припада материјал босутске културе са своје три развојне фазе.последња фаза везује се за насеље из млађег гвозденог доба које се са сигурношћу може приписати Скордисцима , огранку Келтског етничког стабла. У средњем веку обновљен је живот ван Градине, непосредно уз одбрамбени ров.

У старијем гвозденом добу први пут се појављују племена чија су имена потврђена у историјским изворима. По свему судећи, у овом делу Срема живели су Бреуци, који су у ширем смислу припадали панонској заједници народ. Градина на Босуту је највероватније представљала њихов политички и административни центар, а на њиховом челу је била нека врста кнеза, односно поглавице племена. Када је између шесте и девете године нове ере угушен илирско-панонски устанак против римске власти, угасио се живот у овом насељу.

 

Статистика

Број прегледа чланака
747977