Menu
RSS

Шидски портал™је интернет портал града Шида и општине, намењен је шиђанима (онима који су то некада били или који се тако осећају), користи за прикупљање и размену информација, текстова и догађаја на локално-глобалној мрежи „Интернету“, служи на корист шиђанима као својеврсна архива.

A+ A A-

Прва насеља

Зграда среског начелника Шид

Рачуна се да је прво насеље почело да се диже око потока у првој половини 16. века. Пошто је безбедност трговачких каравана на простору преласка потока била све боља, караване су се одмарале поред караула, ту се повремено задржавале и насеље се постепено ширило и јачало.

Претпоставка да су се становници првог насеља код товарничког гробља насилно преселили на поток Шидину, вероватно отпада, пошто нема никаквих знакова да је насеље код товарничког гробља постојало, тим пре што се недалеко гробља налази село Товарник чије је постојање старијег датума и није било никакве потребе да се на удаљености од свега два километра подиже ново насеље.Насеље се ширило западно од Шидине и временом долази до подизања трговина и занатских радњи. Насеље је у почетку било мало, али већ крајем 17. века проширује се и постаје центар како за мања насеља према Фрушкој гори, тако и према реци Босуту и Босутским шумама.

Да се Шид, као насеље, почео развијати око потока, може да нам послужи и пример отварања прве апотеке у Шиду. У првој половини 19. века осетила се потреба да, поред лекара кога је Шид већ имао, треба и апотека.

Жупанијска власт и апотекари из Сремске Митровице и Вуковара противили су се отварању апотеке, јер су се болесници, којима је био потребан лек снабдевали код домаћег лекара или у апотекама Вуковара и Сремске Митровице. С обзиром што је Шид у то време већ био велико насеље, са доста занатлија, без железничке пруге а удаљен од суседних места са апотекама преко 30 километара, становништво Шида је с правом тражило да се у њиховом месту отвори апотека.

После више од 10 година, борбе за отварање апотеке, дозволу је добио 1846. године млади апотекар Аугуст Козјак, који ју је исте године и отворио. Када је Козјак први пут дошао у Шид гледао је да апотеку отвори у средини места. Пошто је највећи број кућа углавном био сконцентрисан око потока, он је недалеко од њега и отворио апотеку у кући која је била покривена трском. Убрзо је на том месту подигао нову велику кућу, за оно време и најлепшу у Шиду, у којој је сместио апотеку. Ту се она задржала скоро 80 година. Занимљиво је поменути да је породица Козјак била власник апотеке преко 100 година и да је њено вођење прелазило од оца на сина све до наших дана, тј. до национализације 1947. године.

Још један податак може да послужи о месту првобитног насеља Шид. Прве трговачке и занатске радње отворене су у Шиду са једне и са друге стране потока. Тврди друм према Илоку пролазио је поред потока који је често угрожаван изливањем воде на насеље, причињавајући тешкоће и путницима према Илоку. Већ у 18. веку насеље се све више ширило западно од потока, и ако је с друге стране потока било врло погодног земљишта за развој места. Правац даљег развоја насеља вероватно је одлучило подизање грко-католичке цркве на равном простору западно од потока, где су подигнуте и зграде властелина Крижевске бискупије. На истом простору налазила се и српско-православна црква.

Изградњом железничке пруге од Винковаца до Сремске Митровице која је завршена 1893 године, подстакла је тадашњу власт, на интервенцију Крижевачке бискупије, да се приступи на изградњу новог пута од Шида према Илоку на равној површини удаљеној око 400 метара од потока а који је пролазио поред грко-католичке цркве и економских зграда властелинства.

 

Статистика

Број прегледа чланака
745202