Menu
RSS

Шидски портал™је интернет портал града Шида и општине, намењен је шиђанима (онима који су то некада били или који се тако осећају), користи за прикупљање и размену информација, текстова и догађаја на локално-глобалној мрежи „Интернету“, служи на корист шиђанима као својеврсна архива.

A+ A A-

Село на две реке

Месташце мало али лепо, на ушћу Студве у Босут, окружено столетним шумама храста лужњака, прочуло се и у свету захваљујући риболовцима и Међународном волонтерском кампу младих


Окружено столетним шумама храста лужњака, које се простиру на 22.000 хектара, на ушћу две реке – Студве и Босута – преко којих се прелази неким од овдашња четири моста, налази се село Моровић.

Моровић Таландара,Шид

Село мало, 300 кућа, али лепо, од општинског центра Шида удаљено је 15 километара. Кроз сам центар тече Босут, па је и сеоска плажа у самом центру, одмах испод моста. На плажи вагонресторан, у коме пружају и услуге кувања локалних специјалитета (ловачког паприкаша, рибљих чорби, печене рибе, гљива, пужева, жабљих батака, а посебна понуда је бабушка на таландари).

Ту су и кушет кола, донација Железница Србије, са пристојним смештајем за риболовце, туристе и младе волонтере који сваког лета, од 2007. године наовамо, долазе у Моровић са свих страна света. Плажа је и поприште љутог надметања у припремању рибљег паприкаша. Овде се сваке године одржава фестивал под називом „Моровићки летњи дани“ у организацији Омладинског клуба.

Кад сочивица набуја

Проблем настане када ниво реке опадне.

– Када се смањи ниво воде у кориту Босута повећава се количина амонијака, вода је топлија, тако да се стварају идеални услови за развој сочивице (врста биљке) која прекрије површину и тако угрожава живи свет реке. Низак ниво воде смањује и прираст шуме – појаснио нам је Жељко Прскало Лимун, председник друштва „Еко-камп Моровић”, додавши да еколози имају решење, још само да нађу средства.

Еко-камп Моровић

Моровић је место са подужом историјом, у писаним документима се помиње још 1239. године. Име је, кажу, добио по старој феудалној породици Моровић која је ову област држала до краја 13. века. У почетку је Моровић био само имање, али је после 100 година добио и утврђење које је уцртано и на карти Угарске из 16. века. Та тврђава, тачније остаци некадашњег утврђења, налазе се на брду код самог ушћа Студве у Босут (то „брдо“ је по свему судећи настало насипањем). Мештани су нам испричали да је подигнута у 12. веку и да је то некада био мађарски град, који је био својина и Ђурађа. Изграђена је од опеке, бедемски зидови су дебљине око два метра, постојани упркос сталном присуству воде.

Тврђава је била опасана каналима са свих страна, а данас је један од канала насут. Верује се да је и Студви промењен ток због необичне „лакат кривине” удесно, баш како одговара заштити бедема некадашњег утврђења. Ту је и легенда, не без основа, о тајним ходницима који иду на разне стране (па чак и испод Босута).

Уз саму тврђаву је православна црква Рождества Пресвете Богородице саграђена 1846. године. Има интересантан иконостас из 1765. године, пренет из старе цркве.

Легенде којима се верује


У селу је и католичка Црква светог Рока. Првобитна дрвена била је подигнута 1699. године, а одменио ју је 1826. године, зидан циглом, садашњи храм. На самом улазу у насеље, са леве стране, доминира једна од најстаријих сакралних грађевина у Срему. Добро очувана (недавно обновљена) католичка Црква свете Марије саграђена у 13. веку. За њен настанак се везују бројне легенде. По једној цркву је подигла царица Марија Терезија,по другој деспотица Јелена, супруга Стефана Штиљевића. Она је подизањем цркве желела да измоли од Богородице срећан повратак мужа. Јелена је била католикиња, па је црква била благословљена по католичком обреду. Многи верују да ју је подигао први хришћански краљ Угарске Стефан.

Моровић, иначе, има и разна удружења. Удружење жена „Моровићанке” чува стареобичаје, почев од песме и народне радиности, старих заната идечијих игара, до осталих традиција српског али и других народа.

Они који пожеле да неко време проведу у овом селу и упознају околину, смештај ће наћи код овдашњих домаћина који су се определили за сеоски туризам.

У атару села су три ловишта Ловачког удружења и секције „Фазан” , Шумске управе, и надалеко чувено ловиште Војне установе „Моровић” познато и по Титовој вили „Срна” подигнутој 1980. године, у коју Јосип Броз никада није крочио!Оно што привлачи пажњу посетилаца виле су уметничке слике и ловачки трофеји међу којима су и укрштени рогови два јелена који су се у борби испреплетали и тако угинули.

Осим европског и јелена лопатара, који преовлађују у ловиштима Моровића, овде се лове срна, дивља свиња и зец, као и мочварне птице, пре свега дивља патка. А по многима најлепше од свега је на некој од ловачких чека стићи пре зоре и доживети буђење природе, када се попут јоргана са топле постеље, са тла почне лењо подизати измаглица да пропусти сунчеве зраке, а ваздухом се проломи раштимовани хор звериња.

На граници

Моровић је од Београда удаљен 100 километара, а четири од аутопута Београд – Загреб. Од Новог Сада га дели 90 километара ако се иде преко Иришког венца или 70 преко Илока у Републици Хрватској.


Статистика

Број прегледа чланака
745193