Шидски период

1939. Судећи по броју слика (67) које се чувају у Галерији, 1939. год била је веома радна и плодна за Саву Шумановића. За каријеру сликара ова година има велики значај јер је у септембру приредио самосталну ретроспективну изложбу на Новом Универзитету у Београду. Припремајући се дуго за такву изложбу сликар проширује интересовања, зато се међу овим сликама  налазе за шидски период неуобичајене теме.

По први пут ради дечије портрете, као и композиције са више фигура које немају узоре у претходном стваралаштву и, наравно, наставља да ради пејзаже, актове и мртве природе. Тако велика и разноврсна продукција подразумева неуједначеност стила, а и квалитета слика, али се мора нагласити да су неке веома значајне (антологијске )слике настале баш ове године. То су пре свега Жути поток, Модел у ентеријеру....

Дечији портрет Сава Шумановић,Шид

У необичне моменте, везане за ову годину, свакако спада циклус од око педесетак дечијих портрета, од којих се 26 чува у Галерији. Дечији лик се као тема први пут тада јавља код Шумановића. Овај циклус је занемарен од стране аналитичара Шумановићевог дела. Сматран је само једном безначајном епизодом, лошијим остварењима сликара. Међутим, познавајући Шумановићев приступ раду, потребу да све има смисао и оправдање на једном високом нивоу, систематичност и просто научни приступ слици, овај циклус је сигурно део мозаика или слагалице нечега у шта је сликар кренуо претходних година.

Велики број слика говори у прилог томе, као и сведочења модела који, се сви од реда, сећају како су позирали великом уметнику. Деца су седела на трему или на дворишту, а сликар је правио бројне скице и цртеже (неке су добијали и на поклон) да би касније у атељеу настајале слике. Сликар је одувек тежио проналажењу јединства стила у сопственом изразу и овај циклус дечијих портрета највероватније је настао у ту сврху. Колико се приблизио том циљу говори у прилог чињеница да сва деца на први поглед личе, чак се у литератури  овај циклус помиње као серија портрета плаве девојчице. Упоређујући стил, употребу ликовних елемената, ови дечији портрети, ма колико то било необично, имају веома много заједничког са Шидијанкама. Наивизам дечијих портрета, који су приметили малобројни познаваоци шидског опуса, делује као пут којим је сликар тек намеравао да иде, јер се трагови тог намерног наивизма налазе и на сликама са другим темама као што су вазе са цвећем, мртве природе, фигуралне композиције.

Потпуно другачије, сасвим необичне слике малог формата, углавном 14x22,5 цм, настале су исте године. То су, можда, оне слике малог формата које сам сликар помиње да је насликао због оних који немају новца, а желели би, можда, да купе његову слику на изложби. На свим тим сликама је јаком црном контуром оивичена фигура у покрету, најчешће на плажи. Ове слике својом наглашеном једноставношћу и минимализмом, највише одају утисак скице, али пошто су истовремено настала и платна већег формата, са више фигура урађених на такав исти начин, може се говорити о још једном правцу истраживања сликара.

Велики број фигуралних композиција, сасвим различитих по теми, стилу, формату... необична је појава ове 1939.године. Фигуре се појављују чак и на пејзажима, до тада потпуно лишеног људских фигура. Настају  слике са фигурама у првом плану. Шумановић задире дубоко у сећање, враћа се ономе што је научио у Лотовом атељеу и сада као зрео формиран сликар, под утисцима свега што је прошао у Шиду, ослобађа се и у том правцу. Настају композиције на којима се преплиће све његово знање и искуство. Поново комбинује различите елементе које је усавршавао током година, па зато и није чудно што се све слике од почетка до краја шидског периода јасно препознају. Једноставност, идиличност и топлина, заједничке су карактеристике свих ових слика, било да им је тема пејзаж, ваза са цвећем, сеоске идиле...

 

Sava Šumanović Fansite made by Шидски портал