Сава Шумановић - Сликар

С А В А    Ш У М А Н О В И Ћ  ( 1896-1942)

Један од највећих српских и југословенских сликара XX века, Сава Шумановић, оставио је опус од око 1400 дела – разумно је претпоставити да ће истраживања тај каталог прецизирати и допунити. О десетогодишњици сликаревог убиства, крајем 1952, благодарећи поклону мајке Персиде, отворена је у једној породичној кући ( бившем Среском суду ) његова галерија са 417 дела, а у другој, (бивши стан и атеље) – његов меморијални музеј. У том опусу, у оквиру стилских i духовних осцилација измедју “напретка” и “повратка” друге, треће и четврте деценије, разазнаје се неколико поетика које се донекле поклапају са местима Шумановићевог боравка и рада – Загребом, Паризом i Шидом.

Можемо га зато поделити на следећи начин:

1914 - 1920. ПРВИ ЗАГРЕБАЧКИ ПЕРИОД – између старог и новог
Уметничка школа - 1914 - 1918.
Почеци самосталног рада - 1918 -1920. –
- Прољетњи салон-одблесци сецесије и Медулића,
- Сезанизам, експресионизам,'' синтетичко'', ''конструктивно''сликарство. Пасије.

1920 - 1921. ПРВИ ПАРИСКИ ПЕРИОД- ''естетика сувуше стварног''
Андре Лот, посткубизам и конструктивни експресионизам,
почетак неокласицизма.

1921 - 1925. ДРУГИ ЗАГРЕБАЧКИ ПЕРИОД – повратак традицији-
неокласицизам, Пусен, Енгр,  идеално

1925 - 1928. ДРУГИ ПАРИСКИ ПЕРИОД- повратак''непосредној осећајности''
1926-1927.-  експресионизам боје облика и геста

1928 - 1930. ТРЕЋИ ПАРИСКИ ПЕРИОД- повратак реалном,
1928-1929. – поетски реализам

1930 - 1931. ГОДИНЕ ЛЕЧЕЊА- Београд, Шид,

1931 - 1942. ШИДСКИ ПЕРИОД- повратак природи и стварима самим,еволуција поетског реализма:

а) циклус повећане рељефности и тактивности,1932.1935. '' како знам и умем стил ''
б) линеарни циклус, 1938-1942.