МИЛОРАД ГАЈИЋ ДОШАО ПРЕ ПЕТНАЕСТ ГОДИНА У ШИД И ЖИВИ КАО ПОДСТАНАР

Без обзира на све недаће које су га пратиле минулих деценију и по, Милорад Гајић из Шида у добром расположењу прича за наше новине о свом животу, тачније путешествију из ратом захваћене Тузле и долазак у Шид

Каже да је са собом мало тога понео па чак ни алат - кључеве да заради за живот већ је све морао поново да купује. Било је добрих људи који су тада, када му је било најтеже, прискочили у помоћ. Две године је породица Гајић живела у кући Звонка Мајера у улици Марка Орешковића и није плаћала станарину, али је кућа продата.

 - Живео сам после тога у улици Николе Тесле па Пролетерској, Васе Стајића, Филипа Вишњића, а у улици Вука Караџића сам живео чак седам година. Од 1. маја прошле године сам у улици Саве Шумановића. Чак четири куће су продате у којима сам становао и морао сам даље. И ова кућа где сада станујем се продаје - прича Милорад Гајић.

По струци је ауто-механичар и у Тузли је радио као технички контролор возила у једној фирми. По доласку у Шид, било је свакако. Од 1997. од 2001. године је радио у Индустрији меса "Срем" па онда од 2003. до 2005. године у Кланици "Биг Бул", а сада ради као аутомеханичар код куће.

Ту је још и супруга, старији син Раденко је кренуо очевим стопама и ради у Бијељини, а млађи Миленко је ученик другог разреда Техничке школе "Никола Тесла", смер за ауто-механичаре па му рад код оца дође као добра пракса.