ГАЗДИНСТВО ЋОСИЋА ИЗ БИНГУЛЕ

Захваљујући исплати потицајних средстава за узгој бикова овај посао се прошле године исплатио. Чека се одговор надлежних органа у држави да ли ће тако бити и ове године

Предраг Ћосић из Бингуле је након завршене Више пољопривредне школе (ратарски смер) у Шапцу 17 година радио у ЗЗ "Ратар" Кукујевци. Након тога је отворио пољопривредну апотеку, али у том послу није могао опстати, јер није завршио смер заштите биља. Зато се он, заједно са супругом Верицом, определио за самосталан рад.

- Већ другу годину узгајамо бикове. Од Министарства пољопривреде подигли смо кредит на пет година. Почели смо са куповином десет јунади, колико имамо и ове године. Храну за стоку сами производимо на 13 јутара земље, с тим што докупљујемо неке премиксе, креду, со и још неке компоненте. Лане нам се овај узгој исплатио, јер је донесена уредба министарства о подстицајним средствима, па смо добили поврат од 30 одсто за купљену телад, коју смо платили 4500 евра. Како ће бити ове године видећемо. Требало би да по утовљеном бику добијемо 90 евра. Захтев је тек поднесен, па чекамо да ли ће бити и усвојен. У просеку моји бикови теже око 505 килограма. Телад сам прошле године купио кад су тежила 150 кг, а овогодишња су нешто лакша, око 120 килограма. Потребно је десет месеци това да би достигли поменуту тежину - о свом, регистрованом пољопривредном газдинству прича Ћосић.

Интересантно је да он телад набавља од приватног ппрдузетника коме продаје утовљене бикове. Узгаја искључиво расу сементал, јер је њихово месо провереног квалитета, без лоја.

Верица и Предраг су узгајали у већим количинама и свиње, али мале цене разлог су због ког су од тога одустали. Још увек у њиховој штали има браваца, али углавном за властите потребе. Ако баш који претекне продају га, али уз смех домаћини рекоше, баш и не претекне.

Када би могао да утиче на ситуацију на тржишту, шта би то променило -  питали смо Предрага.

- Надлежном министарству бих упутио захтев да једном за свагда утврди стабилне цене, како би пољопривредници могли планирати посао, а не да у року од неколико недеља цене драстично варирају. Ја сам продао свиње по цени од 84 динара, а за две недеље, оне су скочиле на 120 динара. Исто тако и цена пшенице би требалп бити стабилна, бар једну годину - објашњава наш домаћин.

Уобичајено за сеоско домаћинство Ћосићи производе скоро сву храну за властите потребе. Поред меса на породичној трпези су и сви производи из властите баште, а уз добру храну попије се и домаћа ракија и вино. Упркос благодетима на столу, они су изричити у тврдњи да се пре 20 година боље живело и лакше долазило до новца.
Ћосићи имају две кћерке, Биљану од 17 година, која ће ове јесени и трећи разред Економске школе у Сремској Митровици. Осмогодишња Бранислава завршила је први разред. О животу у селу Биљана каже:

- Углавном се окупљамо у кућама, а некад одемо и у Ердевик. У Бингули имамо само један кафић и ћевабџиницу. Нема ту баш много садржаја.