Док је живео на подручју Вировитице Ђуро Сворцан се бавио угоститељством и пољопривредом, а након доласка 1991. у Кукујевце определио се искључиво за пољопривреду.
Иако је, како каже Ђуро, носилац домаћинства син Александар, ми смо разговарали с њим, јер ипак је он у породици почео овај посао.
Данас Сворцани обрађују око 200 јутара земље на којој сеју соју и репу, а баш кад морају пшеницу и кукуруз. Узгајају овце, имају их 130 расе Ил д Франс. О условима рада пољопривредника Ђуро каже: "Већ 4-5 година прате нас озбиљни проблеми диспаритета цена. Ево, на пример, 2000. имали смо МПК мешано ђубриво у паритету 6:1 (6 кг репе за 1 кг ђубрива) а тренутно је тај однос 9:1. И то се може рећи за комплетну хемију, што је у репи највећа ставка. Ко може сада да обрне властита средства нпр. 100 кг ђубрива ће платити 1800 динара, а за 7-8 месеци прерађивач или посредник између сељака и прерађивача то исто ђубриво ће наплатити између 2600-3000 динара.
И већ ту се губи комплетна зарада сељака. Уз све то наше ђубриво је слабије од увозног. Све ово ставља под знак питања будућу сетву", објашњава Ђуро и наставља:
"Да се којим случајем могу добити повољни кредити са 7-8 одсто камата за набавку репроматеријала, е ту би приход био за 25 до 30 одсто већи. "Гуле" нас прерађивачи а проблем понуде и потражње је највећи ризик данашњег сељака. Нико не стоји иза вишка производа, било да се ради о стоци или житарицама, па смо дошли у ситуацији да је цена живих свиња 50 динара по килограму. Слично је било и са сојом - ко је први предао и наплатио је одмах, а они међу последњим и данас чекају новац.
Државне субвенције се (и ако их има) не знају ни оног дана када се убиру плодови, а камо ли раније да би сељак испланирао шта да ради, сеје "храни", прича Сворцан и додаје да је једино позитивно то што Министарство од пре неколико година даје повољне кредите и помоћ напреднијим младим пољопривредницима (до 40 година старости). То је још увек незнатан стимуланс мисли Сворцан, поредећи примере стимуланса пољопривредних произвођача у суседној Хрватској и Европској унији.
Ипак, Сворцани одолевају тешкоћама па од пољопривреде живи четворочлана породица - Ђуро, супруга Ђурђица, син Александар и кћерка Радмила (која завршава студије).