Са при­ват­ним би­зни­сом, Ста­ни­слав Ђи­ер­чан по­чео 1985. го­ди­не, про­из­вод­ним про­гра­мом ко­ји је увек у трен­ду, ква­ли­те­том и по­вољ­ним це­на­ма, успе­ва да се одр­жи на тр­жи­шту све ове го­ди­не

Ка­да је за­вр­шио за­нат у Сред­њој ма­шин­ској шко­ли "Де­ве­ти мај" у Бач­кој Па­лан­ци и по­стао ма­шин­ски тех­ни­чар, Ста­ни­слав Ђи­ер­чан из Ши­да, ни­је ни раз­ми­шљао да ће јед­ног да­на за­по­че­ти при­ват­ни би­знис и да ће у ње­му би­ти успе­шан го­ди­на­ма. Пр­во за­по­сле­ње је до­био у Слу­жби одр­жа­ва­ња у "Хем­пру" где је ра­дио три го­ди­не, а овај по­сао је ра­дио и го­ди­ну да­на на Спо­мен-обе­леж­ју "Срем­ски фронт".

- И он­да сам 1985. го­ди­не од­лу­чио да кре­нем у при­ват­ни­ке и осно­вао са­мо­стал­ну за­нат­ску рад­њу и по­чео сам да из­ра­ђу­јем кљу­че­ве - при­ча Ста­ни­слав Ђи­ер­чан о по­че­ци­ма при­ват­ног би­зни­са.- Убр­зо сам по­чео са из­ра­дом тен­ди за ло­ка­ле и то и ме­тал­ни део и ци­ра­ду соб­зи­ром да се отва­рао све ве­ћи број ло­ка­ла. Би­ло је по­сла и за ен­те­ри­јер­не ра­до­ве у про­дав­ни­ца­ма, ка­фи­ћи­ма уре­ђе­ње шан­ко­ва, по­ли­ца, сто­ло­ва и сто­ли­ца.

Уви­део је Ђи­ер­чан да се од јед­не вр­сте про­из­вод­ног про­гра­ма не мо­же ду­го оп­ста­ти и до­бро за­ра­ди­ти па је 90-тих на сај­му ма­ле при­вре­де у Мин­хе­ну ку­пио алат за об­ра­ду ме­та­ла ко­ва­њем и за хлад­но де­фор­ми­са­ње. На сај­му на­у­ке и тех­ни­ке у Но­вом Са­ду 1994. го­ди­не, из­ло­жио је ко­ва­не ка­пи­је на ауто­мат­ске тзв. да­љин­ско отва­ра­ње и ову вр­сту по­сла је успе­шно оба­вљао за мно­ге му­ште­ри­је по це­лој Ср­би­ји. Та­да се ова­квом вр­стом по­сла, пре­ма ре­чи­ма на­шег са­го­вор­ни­ка, ба­ви­ло са­мо три фир­ме у Ср­би­ји.

- У Кел­ну сам 1998. го­ди­не ку­пио по­лов­ну ра­ди­о­ни­цу са ма­ши­на­ма за об­ра­ду ме­та­ла ре­за­њем и то стру­го­ве и пре­се и по­чео сам про­из­во­ди­ти са још два за­по­сле­на рад­ни­ка ре­зер­вне де­ло­ве за "Змај" ком­бај­не, све што се ти­че ли­ме­них де­ло­ва и то ра­дим и са­да. Имам и бо­гат ка­та­лог са огра­да­ма ко­је сам ра­дио у мно­гим гра­до­ви­ма. Ра­дио сам ге­лен­де­ре и бал­кон­ске огра­де у бло­ку згра­да у Бе­о­гра­ду ду­жи­не укуп­но че­ти­ри ки­ло­ме­тра 2005. го­ди­не. На тр­жи­шту се мо­же оп­ста­ти ква­ли­тет­ним ра­дом и до­брим про­гра­мом и на­рав­но це­ном ма­да има и не­ло­јал­не кон­ку­рен­ци­је, тач­ни­је не­при­ја­вље­них рад­њи ко­је он­да оба­ра­ју це­ну - ис­ти­че Ђи­ер­чан.

И као што ре­ко­смо, тр­жи­шту тре­ба по­ну­ди­ти увек не­што но­во ка­ко би се оп­ста­ло и до­бро по­сло­ва­ло па је та­ко Ђи­ер­чан по­чео са из­ра­дом огра­да, бал­ко­на и ка­пи­ја од нер­ђа­ју­ћег ма­те­ри­ја­ла - рос­фра­ја и ту је мно­го уло­жио у на­бав­ку опре­ме за об­ра­ду ове вр­сте ма­те­ри­ја­ла. А ко има па­ра и же­ли огра­ду, ка­пи­ју или бал­кон "по по­след­њој мо­ди", да сва­ко за­ста­не и по­гле­да, Ђи­ер­чан је ту.

САЈ­МО­ВИ

Да би се увек би­ло у то­ку и ви­де­ло и шта се ра­ди и тра­жи у ино­стран­ству, Ђи­ер­чан је по­се­ћи­вао сај­мо­ве у Мин­хе­ну и Кел­ну где је на­ба­вљао по­тре­бан алат али и до­ма­ће сај­мо­ве где је и из­ла­гао. Уче­ству­је на сај­мо­ви­ма у Бе­о­гра­ду и Но­вом Са­ду, а то је при­ли­ка и да се упо­ре­ди соп­стве­ни рад са оним што ра­ди кон­ку­рен­ци­ја.