КРЕНУЛИ СМО ТРАГОМ ЗАБОРАВЉЕНИХ ЗАНАТА И БИЛИ У БАТРОВЦИМА

Вукосава Вучковић је најстарија становница Батроваца, која нам је са сетом причала о временима када је много радила. Данас радо одлази у цркву или седи на клупици испред куће. Ово је прича о баки Вукосави и времену којег више нема

Крепка 88-годишња бака Вукосава Вучковић из Батроваца до скора је неговала стари занат, прављење јоргана и душека. Накупила је она добар стаж на овом послу - око 60 година. И волела је то да ради.

Шила сам јоргане и душеке, нема где ме није било. Обично бих ишла у кућу домаћице, која је наручила посао и тамо бих боравила по неколико дана док не завршим наруџбину. Ишла сам по селима шидске општине, али и много даље. Мојих јоргана и душека има и у Загребу, Београду, по многим местима у Србији - прича нам бака Вука. Некада сам могла за један дан да сашијем широки јорган, када сам била пуно млађа и у снази. Сећам се да сам том брзином правила јоргане у Ваљевској Мионици. Није то баш ни лак посао, треба имати снаге да се вуна пребацује преко руку и да се добро затегне конац, у супротном посао није добро урађен, а ако се то деси и рашчује, не ваља.

Ја сам искључиво радила са вуном. За један јорган се утроши 3 до 5, а за душек 6 килограма вуне. Данас се то скоро и не ради, дошла нека друга времена, па се купују ови модерни јоргани, са сетом размишља бака Вука и наставља: "Могла бих ја и данас то радити, али требало би ми више времена.

Никада нисам пуно наплаћивала свој рад, јер нико не копа новац по друму. Зато сам и имала увек пуно посла. Покојна Јела Жигић из Батроваца ме упослила да јој направим 15 јоргана. Пуно сам радила, тада је и било добро. Имала сам ја и шиваћу машину, па сам за своје потребе и њу користила. Теже ми је данас што не радим, него кад сам имала пуно обавеза. Ујутро кад устанем спремим се, скувам кафу, попијем је и онда седим на улици с комшиницом Љубицом и тако пролази дан за даном".

Бака Вука, иначе, најстарији становник Батроваца, одувек је била религиозна, па је обишла многе манастире по Србији. У селу је редовна на литургијама, где је одвозе унуци. Живи са братанцем Ђорђем, никада се није удавала. А није да није било прилика...

- У младости сам се лепо проводила, дете моје, могла бих ти пуно тога испричати. Било је момака, ал' некако није ми се дало. требала сам се удати у Земуну, али таман тада се зарати. После рата био је један момак из Зрењанина, хтела сам за њега да се удам, али испаде неки неспоразум преко писама и онда сам дефинитивно одустала. Није ми могло бити, ваљда ... - каже бака Вука.