ПРЕДСТАВЉАМО РЕТКЕ ЗАНАТЕ: ЈУЛИЈАН СОРОЧКО, ЋУРЧИЈА ИЗ БЕРКАСОВА
Међу ретке занате који су још присутни на нашим просторима свакако се убраја и ћурчијски, а овом послу је и данас веран Јулијан Сорочко из Беркасова. И данас из његове радионице излазе квалитетни прслуци, кожне јакне, капе и рукавице.
Квалитет увек нађе пут до купца, стара је изрека, а да је тако слаже се и мајстор Јулијан. Па ипак каже и да су давно иза нас златна времена када је народ имао пара и није било проблема продати све што се произведе.
- Кожни прслуци се некако још и продају поготово сада када се ближи зима као и кожне јакне са и без крзна, али је све то далеко испод продаје из прошлих времена. Шта да се ради. Морамо се прилагодити новим околностима и некако опстати на тржишту - каже Јулијан Сорочко.
Јулијан је за овај занат изучио још 1969. године када је био у тадашњој школи ученика у привреди. Пре одласка у војску био је шегрт код чувеног крзнара Павла Магловског па још три године после војске како би "испекао занат". Од 1976. године се Јулијан отиснуо у самосталне воде и тако радио све до 1989. године када прелази да живи и ради у Вуковару, где је остао две и по године. А онда поново назад у Беркасово. У тајне ћурчијског заната су укључени и супруга Генка и син Мирослав.
- Купујем сирову кожу и има доста посла док се она штави и припрема за даљи рад. Обично је то јагњећа и јарећа кожа, па онда треба набавити разне хемикалије, бити у тренду када су модели у питању јер се морају пратити захтеви тржишта - наводи Сорочко.
У послу је и његова супруга Генка јер посла заиста има доста, а наша саговорница се ипак присећа прошлих времена када се од овог посла живело много боље:
- Некада су на вашарима биле једна до друге тезге са овом робом и сви су имали добар пазар. Излагали смо и на сајмовима у Београду и Новом Саду, а сада је то само прошлост. Доста се увози неквалитетне робе из Турске и Кине која је јефтина, а народ шта ће, купује колико има пара макар и неквалитетно. Наша главна сезона је од јесени до пролећа, прошла зима је била блага па је и продаја била лошија - вајка се Генка додајући да своју робу најчешће продају код куће и на вашарима у Шиду и Руми.