Новинарство му у крви још од школских дана, а са пером другује и данас.  Познат по добрим куварима и рецептима. 

Најзаслужнији за покретање и "стављање на ноге" гласника "Шидски билтен"  

За награде обично предлажу најбоље у одређеној области друштвеног живота, а добијају их најбољи од најбољих. Управо је такав случај с Радивојем Лазићем, нашим суграђанином који је ове године добио "Децембарску" награду у области новинарства поводом Дана ослобођења Шида - 6. децембра. Могло би се рећи да ово признање има још већи значај, јер су новинари обично по страни кад се додељују награде. Зато без лажне скромности можемо рећи да је признање које је добио колега Лазић, заправо признање и другим новинарским прегаоцима са овог подручја.

Како сте ушли у новинарске воде?  - Новинарство сам заволео још у основној школи и био сам члан редакције "Лист младих" у ОШ "Филип Вишњић", а касније када сам био у гимназији, сарађивао сам са школским листом "Гимназијалац". Почео сам да пишем и за листове "Олимпикон" и "Темпо", а одласком на студије у Београд сарађивао сам у листу "Политиколог" на ФПН и са више других студентских листова. Професионално се бавим новинарством од 1974. године, кад сам постао стални дописник новосадског "Дневника" из Шида.  Лазић је писао за низ новина и часописа широм некадашње Југославије, а текстове је објављивао у "Омладинском новинама", "Младости", "Гласу омладине", "Сремским новинама", сарађивао са Радио Шидом, Радио Новим Садом, Радио Београдом... 

Са новинарством није прекинуо ни кад је био на одслужењу војног рока у Сарајеву где је био у редакцији армијског листа "Народни борац".  После дугогодишњег новинарског искуства, опробали сте се и у издаваштву?  - Одласком у Нови Сад 1980. године, радио сам две године у Радио Новом Саду, а од 1982, до 1991. године у "Дневнику". Стицајем околности, вратио сам се у Шид и 1991. године отворио приватну издавачку кућу "Гастромаркетинг", касније "Ла Прес". За више од деценије издавачког рада, објављено је преко 30 наслова књига и часописа и више од 15 кувара. Две моје књиге "Националне гастрологије - Гастромондијал" и готова јела "Гулаши и паприкаши" су уџбеници на Вишој хотелијерској школи у Београду (смер куварство) и на ПМФ-Департман за туризам, хотелијерство и гастрономију.  Немирног духа, Лазић увек тежи нечем новом па је тако 1995. године заједно са Стеваном Константиновићем покренуо часопис за књижевност и културу "Шидина", који уз финансијске потешкоће, ипак одолева на радост љубитеља писане речи, а окупља и ствараоце из других средина. Кад је реч о немирном духу, онда свакако треба поменути и покретање "Шидског билтена".  Како је дошло до покретања "Шидског билтена"?  - Шид има традицију писаних гласила, јер је још далеке 1909. године покренут Кораћев лист "Право народа". Годинама су многи настојали да покрену општинске новине, али је све остајало само на жељама, све до јесени прошле године. Уз велику одлучност и подршку, група сарадника заједно са мном је кренула у овај посао и 6. децембра 2005. године, одштампан је први број. Уз изазове и потешкоће, пребродили смо прву годину излажења. Настојања су да "Шидски билтен" буде двонедељник и тако још боље информише житеље наше општине.  А када смо поменули да је Радивој Лазић "свестрана особа" ту смо свакако мислили и на његову љубав према глуми. Још у забавишту код учитељице Љубице Цикуше заволео је глуму и рецитовање (стриц и деда су му били глумци, први професионалац, а други аматер). Рецитовао је и глумио на школским приредбама, у цркви за Светог Саву...  

Било је и озбиљнијег глумачког ангажовања?  - У вишим разредима ОШ "Филип Вишњић" сам учествовао на две три драмске смотре у Бечеју, а било је и награда. У Гимназији сам био сталан члан глумачке секције, а активно сам радио и у Аматерском позоришту "Бранислав Нушић". Од 1976. до 1980. године сам учествовао у "Турниру духовитости" Радио Београда и "Политике Експрес". Чак су ме звали из осјечког позоришта да се професионално бавим глумом, али сам схватио да је ипак новинарство мој позив и од глуме су остале само лепе успомене.  А свему што смо напред навели, додајмо и још један важан сегмент Лазићевог живота, а то је планинарство. Много је прошао и видео, освајао и признања...  Откуда Ви у планинарству?  - Планинарством као спортом сам почео да се бавим још за време гимназијских дана од 1969. године. С члановима шидског ПСД "Железничар" и новосадским планинарима, обишао сам све значајније планине бивше Југославије, Балкана, Средње Европе... Добио сам "Сребрну значку" Планинарског савеза Југославије, "Златну значку" Планинарског савеза Србије и "Златну значку" Планинарског савеза Војводине. Добитник сам и више клупских признања у ПСД "Железничар", а у овом друштву сам био један од покретача и уредник часописа "Планинар" који је излазио десетак година.  

ПРЕДЛОГ КОЛЕГА

Радивој Лазић је рођен 10. фебруара 1950. године у Шиду где је завршио основну школу и Гимназију. Новинарство је студирао на Факултету политичких наука у Београду, гастрономију на Вишој хотелијерској школи у Београду, а туризмологију на Природно-математичком факултету - смер географија у Новом Саду. Лазић је један од малобројних новинара који се бави кулинарством, а вероватно једини који је написао бројне куваре. За "Децембарску награду" предложиле су га колеге из Друштва новинара Војводине, чији је члан.  

СПЕЦИЈАЛНИ КУВАР

Радивој Лазић је написао више кувара што такође није нимало лак ни једноставан посао, а међу њима се налази и прави раритет, или би га могли назвати "специјални кувар". Приликом светског фудбалског првенства, Лазић је једини објавио "кувар" са око 400 рецепата специјалитета свих земаља учесница.  Па ко воли - нека проба.