ПОСЕТИЛИ СМО БУРЕГЏИНИЦУ "МОМЧИЛОВИЋ"

Стицајем околности у време када смо страховали за "голе" животе, када смо 1999. бомбардовани, Војка и Божо Момчиловић одлучили су и у дело спровели своју одлуку, па отворили бурегџиницу, која данас успешно ради.

Уз власнике СЗУР "Момчиловић", у Улици Николе Влашког на броју 71, запошљава још шест радника и пословањем су задовољни.

- Заволео сам овај посао, намера нам је да проширимо делатност, што подразумева проширење и објекта и асортимана. Вероватно ћемо у неком другом делу града отворити сличну радњу. Нисмо великих прохтева, ја сам по природи скроман, тако да сам задовољан послом. Битно је да покривамо све трошкове и плате запослених. Дакле, од овог посла се може живети, - прича о свом раду Божо.

Брачни пар Момчиловић има четворо деце, најстарија је Јелена (20 година) која је "нашла себе" у фризерској радњи и воли то своје опредељење. Тата Божо каже да је имала услове за даље школовање, али поштовали су њену вољу. Маја има 11 година, а близанци Марко и Немања пет и по година. Интересантно је да дечаци воле да се играју са тестом, па се тата Божо нада да би овај посао они могли да наследе.

Бурегџиница "Момчиловић" у свом објекту може да прими 70-так гостију, лепо је уређена и ово је место на коме се често организују интимне породичне прославе, па тако и крсне славе. Иако је на понуди 30-так јела са роштиља, излази се у сусрет муштеријама, па се праве и јела по наруyбини (нпр. од рибе).

"Јела спремамо на традиционалан начин, тако да једино ми и "Мерак" храну припремамо на ћумуру, чиме је квалитет и укус јела знатно бољи. Месо набављам из специјализованих фабрика за роштиљско месо из Лесковца (као и локалних месница), а познато је да су Лесковчани на далеко познати по својим специјалитетима - наглашава Божо Момчиловић.