НОСТАЛГИЈА ИВИЦЕ КУБИКА ДА СЕ ВРАТИ У ЗАВИЧАЈ

Када нешто изгубиш, тек онда схватиш колико је то било вредно. То сам ја схватио након одласка из Сота - каже Ивица Кубик

Носталгија је оно што некако посебно долази до изражаја с годинама. То је разлог што се Ивица Кубик све чешће враћа свом селу - Соту. Рођен је 1958. године и од недавно је пензионер. Радни век је провео у војној служби.

Војну гимназију је завршио у Београду, као и Академију, а у Задру се специјализовао. На служби је био у Кичеву, Прилепу, Лесковцу, Пироту и Великом Градишту, где данас живи. Ових дана је боравио у Соту, где смо и разговарали.

Кубик је пре неколико година написао монографију села, што је финансирала Месна управа и донатори. Откуд та идеја?
- Кад нешто изгубиш тек онда схватих колико је вредело. А то сам управо ја схватио након одласка из Сота. Та љубав не да не престаје, већ је временом све израженија. Овде имам најближу родбину, ту живи мој отац, а и супруга је из Сота. Још увек се надам да ћу се на крају вратити у родно село. Супруга још ради, а син студира па за сада то није могуће - прича Кубик.

- Током мог целог рада, ма у којој средини да сам живео настојао сам да људе са којим контактирам упознам са местом у којем сам се родио. Организовано сам овамо доводио групе из тих крајева у којима сам радио, али и Соћани су одлазили тамо. Жао ми је што и Сот, као многа друга села одумире. Желео бих да се створе услови да млади остају овде. Волим свој родни крај и само да вам кажем да редовно на интернету тражим "Шидски билтен" и на тај начин пратим шта се овде дешава. Новине су за похвалу - каже на крају Ивица Кубик.