СЛОБОДАН РАДОВАНОВИЋ ИЗ ШИДА У СЛОБОДНО ВРЕМЕ БАВИ СЕ СЛИКАРСТВОМ

Још у основној и средњој школи, Слободан Радовановић из Шида, показао је интересовање за сликарство и временом ова љубав се претворила у хоби. Желео је Слободан и озбиљније да се посвети овој уметности и упише ликовну академију али је ипак превагнуо утицај родитеља.

- Савет је био да гледам од чега се живи и дођем до дипломе како бих се запослио па сам тако отишао у саобраћајну школу у Нови Сад, коју сам завршио и добио посао на железници. Радим као колски отправник али сликарство нисам никада оставио - каже нам Радовановић.

Обично ради у техници уље на платну, па и на стаклу. Почео је са пејзажима али су временом његово интересовање испунили и други мотиви. Каже да много дугује Драгољубу Амитровићу, академском сликару који га је упутио у тајне сликарства и помогао му саветима. Специфично је и то да је Слободан урадио и један мурал, а где би друго него на железничкој станици у Шиду. Сви путници који долазе и пролазе кроз ову станицу, виде осликану парњачу на зиду.

- Било је то још  1996. године када је наша станица као погранична добила нешто више пара за уређење и пошто је остао још који динар, дошло се на идеју да ја нешто осликам на зиду, што ће бити карактеристично и што ће привући пажњу путника. Требало ми је седам дана да посао приведен крају - прича Радовановић.

Било је у његовом стваралачком раду и периода када је слабије сликао због обавеза на послу и према породици али четкицу није напуштао. Најчешће се препуштао уметничком стваралаштву у зимским месецима. С обзиром и да је бициклизам његова  велика љубав, у два наврата је имао и озбиљније повреде, па је боравак код куће искористио за сликање.

- Сликарство је неки мој други свет и породица и пријатељи ме подржавају у томе. Неке од мојих радова поклоним пријатељима и то је леп и јединствен поклон. Себе доживљавам као сликара аматера, а своје радове сам излагао на изложбама Ликовног круга "Сава Шумановић" - рече нам на крају Слободан Радовановић.