У ДВОРИШТУ ПРЕДРАГА ЂУРИЋА ИЗ ИЛИНАЦА НЕМА ЧЕГА НЕМА

Угоститељ по занимању, што је традиција у породици, Предраг Ђурић поред питомих узгаја и дивље свиње. Ово је прича о страственом ловцу на чијем имању заиста има свега. Само једна истинита ловачка прича

Предраг Ђурић из Илинаца по занимању је угоститељ. То је традиција која се наставља с колена на колено у Предраговој породици. Кафану у Илинцима отворио је 1930. његов деда, наставио да ради његов отац, а затим Предраг.

У садашњим просторијама кафана је од 1977. године. Кафана носи име "Граничар" и она је одолевала времену, ратовима и променама државних уређења, па никада није затварана. Ипак, разлог наше посете Предрагу је нешто друго. Сазнали смо да он у свом свињцу већ годинама узгаја, наравно, свиње. И не би било необично да није реч о дивљим свињама.

- Пре дванаест година почео сам да храним дивље свиње. Тренутно имам вепра и крмачу са шест прасића. Опрасила се за Светог Јована. Двоје назимади смо заклали  за своје потребе, поступак је исти као код питомих, само што је мање масти. За све ове године никада се није десило, на срећу, да је нека била трихинелозна - прича нам Предраг, који је између осталог и страствени ловац, члан ЛД "Зец" Илинци.

- Десет година сам био председник овог ловачког друштва, па сам пре три године напустио ту обавезу, треба отићи кад си најбољи. Данашњи председник Велимир Ранисављевић то ради сасвим добро - тврди Предраг, који сем лова воли и голубарство, па се у његовом дворишту  налази и кавез са лепезанима и добошарима. Воли он патке и фазане тако да у дворишту Ђурића нема чега нема. Узгаја он и ловачке псе за лов искључиво дивљих свиња. Тренутно има три брак јазавичара.

И овде није крај набрајању Предрагових преокупација. На његовом имању увек је било свиња (домаћих), оваца и коза, па је тако и данас. Храну за стоку производи сам. На 25 јутара земље сеје он кукуруз, соју, шећерну репу, зоб. У послу му помаже супруга Јелка, а мама Наталија је задужена за "кућне" послове.

Ђурићи имају три кћерке. Борислава има 17 година, Наташа 15 и Драгана 14. Родитељи желе да кћерке заврше школу и запосле се. Борислава ће бити пекар, а Наташа и Драгана су још основци, али тата Предраг верује да ће оне наставити традицију угоститељства у његовој породици.