Из године у годину површине под виноградима на западном делу Фрушке горе све су мање. Многобројни разлози су утицали да се некада чувени фрушкогорски виногради знатно прореде. Виноградарство у овом делу наше земље утемељио је још римски цар Проб (Маркус Аурелиус Пробус 232-282) који је око древног Сирмијума засадио прве винограде.
Изузетни климатски услови и плодно земљиште у периоду од близу два миленијума доказују да је Фрушка гора предодређена за развој виноградарства. Готово да нема врста грожђа која нису успевала на овој планини. Било је тако вековима. Нажалост у последње време постали смо сведоци да се површине под виноградима смањују из године у годину.
Посебно је то изражено на западном делу Фрушке горе где су се највише смањили простори на којима су се налазили засади винове лозе. Време свеопште кризе и немаштине учинили су своје. Виноградари који су се годинама бавили производњом грожђа и вина у последњој деценији окренули су се другим профитабилнијим пољопривредним културама. То је највидљивије у приватном сектору где из године у годину нестају чувени виногради и произвођачи вина.
Ништа бољу судбину нису доживела ни предузећа која су се бавила виноградарством и производњом вина. Чувена винарија из Ердевика променила је у току приватизације неколико власника којима је у првом плану био профит што је за последицу имало да површине под виновом лозом нису знатније проширене, односно обновљене. Слична је ситуација и у винаријама у Бикић Долу, Иригу и другим сремским местима у којима су се годинама производиле чувене сорте вина, неопланта, грашевина, ризлинг, совињон и друге.
Супротан пример је у суседној Хрватској у чувеном илочком виногорју које од засада винарије Ердевик дели само гранична линија између две државе. Виноградари из суседства успели су да у последњих неколико година уз свесрдну помоћ државе обнове и прошире површине под виноградима тако да се данас убрајају међу најбоље произвођаче вина у Хрватској. Истина и наша држава је у последње време покушала да кроз стимулисање вишегодишњих засада исплатама премија определи пољопривреднике да се више окрену производњи грожђа и вина али због већег успеха. Велики трошкови производње пре свега цене заштитних средстава, лоши услови код откупа као и велике штете од мразева у последњих неколико година знатно су утицали да благе падине Фрушке горе које су не тако давно биле прекривене виноградима сада попримају другачији изглед. На све ово надовезује се и проблем старачких домаћинстава. Наиме, традицију узгоја винове лозе у овом делу Срема млађе генерације све мање желе настављати а они који би то хтели већ су у годинама када нису у стању да се посвете виноградарској производњи.
Један од ретких позитивних примера на подручју западног дела Фрушке горе је Радован Перишић из Шида. Некада врстан стручњак за заштиту биља у оквиру Пољопривредног комбината Шид остао је веран производњи вина и грожђа. На неколико хектара земљишта које се налази у близини чувеног фрушкогорског манастира Привина Глава, Перишић у последњих десетак година узгаја чувене сорте винове лозе које су прославиле ово поднебље. Да ли ће у скорије време његовим примером поћи још неки произвођачи вина у западном делу Фрушке горе тешко је у овом тренутку рећи али у сваком случају остаје утисак да се из године у годину природна богатства Фрушке горе све мање користе за производњу некада чувених сорти вина и грожђа.