НА­ШИ СУ­ГРА­ЂА­НИ

Пре јед­не де­це­ни­је Ба­бић за­по­чео сер­ви­си­ра­ње и ре­но­ви­ра­ње кла­ви­ра и пи­ја­ни­на и је­ди­ни је та­кав струч­њак у Сре­му. Уз до­ста зна­ња, нео­п­хо­дан из­у­зе­тан слух, кон­цен­тра­ци­ја, стр­пље­ње и ви­со­ке тех­нич­ке спо­соб­но­сти.

У Ши­ду има пре­ко 30 кла­ви­ра.Од нај­ра­ни­је мла­до­сти Бо­јан Ба­бић из Ши­да се ба­ви му­зи­ком, тач­ни­је сви­ра­њем и пе­ва­њем. Ме­ђу­тим, пре јед­не де­це­ни­је по­чео је да се ба­ви ве­о­ма нео­бич­ним по­слом али та­ко­ђе ве­за­ним за му­зи­ку. По­чео је да от­кри­ва ве­шти­не и тај­не сер­ви­си­ра­ња и ре­но­ви­ра­ња кла­ви­ра и пи­ја­ни­на и ка­ко ка­же, да­нас је је­ди­ни у Сре­му ко­ји се ба­ви овим по­слом.

- Ја­ко ма­ло љу­ди се ба­ви овим по­слом јер у јед­ној лич­но­сти мо­ра би­ти не­ко­ли­ко ве­о­ма ва­жних осо­би­на ко­је су спе­ци­фич­не за ову вр­сту по­сла. По­ред зна­ња, нео­п­хо­дан је и из­у­зе­тан слух, кон­цен­тра­ци­ја, стр­пље­ње и ви­со­ке тех­нич­ке спо­соб­но­сти јер кла­вир је са­ста­вљен од не­ко­ли­ко хи­ља­да сит­них де­ло­ва и све мо­ра да функ­ци­о­ни­ше - при­ча нам о свом нео­бич­ном по­слу Бо­јан Ба­бић.

Спе­ци­ја­ли­стич­ка обу­ка за овај по­сао је ве­о­ма сло­же­на и тра­је ду­го. Ба­бић се две го­ди­не оспо­со­бља­вао код про­фе­со­ра Бо­ри­са Чер­но­гу­бо­ва са Му­зич­ке ака­де­ми­је у Но­вом Са­ду, на­ба­вљао струч­ну ли­те­ра­ту­ру из ино­стран­ства и по­ла­ко по­чео да ра­ди. Сту­пио је у кон­такт и са фа­бри­ком кла­ви­ра "Пе­троф" из Че­шке где од­ла­зи на јед­но­ме­сеч­ну спе­ци­ја­ли­за­ци­ју по­сле ко­је је до­био сер­ти­фи­кат. Две го­ди­не је од­ла­зио на са­јам у Франк­фурт и та­мо се уса­вр­ша­вао. Пре­ко на­шег су­гра­ђа­ни­на Алек­сан­дра Гли­ги­ћа је сту­пио у кон­такт са фир­мом "Wендл анд Лунг" у Бе­чу где је бо­ра­вио на спе­ци­ја­ли­за­ци­ји и та­ко­ђе до­био сер­ти­фи­кат по­зна­тог беч­ког про­из­во­ђа­ча кла­ви­ра.

Ба­бић ра­ди на одр­жа­ва­њу и сер­ви­си­ра­њу кла­ви­ра у Сред­њој му­зич­кој шко­ли "Пе­тар Крањ­че­вић" у Срем­ској Ми­тро­ви­ци али је на овом по­слу ан­га­жо­ван и у бив­шим ју­го­сло­вен­ским ре­пу­бли­ка­ма. Ка­же да је кла­вир жи­ча­ни ин­стру­мент ко­ји по­сле ор­гу­ља има нај­ве­ћи тон­ски оп­сег.

- При­ли­ком ре­па­ри­ра­ња ста­рог кла­ви­ра на­и­ла­зим на тра­го­ве про­шлих вре­ме­на. Де­ша­ва се да уну­тра про­на­ђем ви­зит кар­те љу­ди ко­ји су га не­ка­да одр­жа­ва­ли, ста­ре нов­чи­ће и не­ке дру­ге сит­не пред­ме­те. Се­ћам се да сам сво­је­вре­ме­но у јед­ном кла­ви­ру про­на­шао ора­хо­во ли­шће ко­ји је ста­вио вла­сник јер је чуо да се кла­вир та­ко до­бро чу­ва. Има до­ста анег­до­та ве­за­них за овај по­сао. Ре­ци­мо у Би­је­љи­ни сам скла­пао кла­вир ко­ји је био у де­ло­ви­ма, а би­ло је и слу­ча­је­ва да су љу­ди кла­вир уне­ли при­ли­ком град­ње ку­ће па ка­да су од­лу­чи­ли да га про­да­ју, ни­су га мо­гли из­не­ти на­по­ље - ка­же Ба­бић, до­да­ју­ћи да за уоби­ча­је­но шти­мо­ва­ње кла­ви­ра тре­ба 2-3 са­та ако се ре­дов­но одр­жа­ва јед­ном го­ди­шње те да су ала­ти и ма­те­ри­ја­ли из­у­зет­но ску­пи и на­ба­вља­ју се у ино­стран­ству.

Наш са­го­вор­ник про­це­њу­је да у Ши­ду има пре­ко 30 кла­ви­ра, а као што ре­ко­смо, Ба­бић сво­је зна­ње пру­жа кли­јен­ти­ма и у бив­шим ју­го­сло­вен­ским ре­пу­бли­ка­ма. Кла­ви­ри су ве­о­ма ску­пи ин­стру­мен­ти па та­ко кла­вир "Сте­ин­њаy" ко­шта и до 150 хи­ља­да евра, а нај­ску­пљи кла­вир на ко­јем је Бо­јан ра­дио је у кон­церт­ној са­ли Бан­ског дво­ра у Ба­ња­лу­ци и ко­шта 40 хи­ља­да евра. По­сла има, а ко хо­ће до­бре зву­ке и ужи­ва­ње у кла­вир­ској му­зи­ци - Бо­јан Ба­бић је ту.

КА­КО ЧУ­ВА­ТИ КЛА­ВИР?
- Мо­ра би­ти у про­сто­ри­ји где је вла­жност 50 од­сто, не сме би­ти из­ло­жен про­ма­ји и ди­рект­ном сун­цу ни­ти по­ред ра­ди­ја­то­ра и ТА пе­ћи. Мо­гу да му на­шко­де ве­о­ма на­гле про­ме­не тем­пе­ра­ту­ре јер до­ла­зи до ме­ха­нич­ких оште­ће­ња - упо­зо­ра­ва Бо­јан Ба­бић.