НЕ МО­ЖЕ­ТЕ ДА ПРО­ЂЕ­ТЕ ПО­РЕД КУ­ЋЕ ЖЕЉ­КА НЕ­СВА­НУ­ЛИ­ЦЕ ИЗ ВА­ШИ­ЦЕ А ДА ЈЕ НЕ ПРИ­МЕ­ТИ­ТЕ

Ис­пред ње­го­ве ку­ће су ра­зно­ли­ке ру­ко­тво­ри­не ко­је при­вла­че па­жњу

Број­ни су они ко­ји су сти­ца­јем жи­вот­них окол­но­сти до­шли на про­сто­ре оп­шти­не Шид. Је­дан од њих је и Жељ­ко Не­сва­ну­ли­ца, ко­ји је 1993. го­ди­не из око­ли­не До­њег Ми­хољ­ца сво­је но­во ме­сто под сун­цем про­на­шао у Ва­ши­ци, где жи­ви са су­пру­гом Зо­ри­цом, си­ном Ра­до­ва­ном, кћер­ком Сла­ђа­ном и мај­ком Аном.

Жељ­ко је бра­вар по за­ни­ма­њу, сво­је­вре­ме­но је ра­дио у "Ме­та­ло­град­њи" у До­њем Ми­хољ­цу. Да­на­шњи жи­вот оце­њу­је те­шком бор­бом за "го­ло" пре­жи­вља­ва­ње. Сна­ла­зи се ка­ко зна и уме. Ра­дио је у Бе­о­гра­ду, у шид­ском "Хем­пру", МИ "Срем" Шид.

- Мо­жда из­гле­да да ја тек та­ко ме­њам фир­ме, али ни­је то тач­но. Имао сам ло­шу сре­ћу да су фир­ме у ко­јим сам се за­по­шља­вао бр­зо за­па­да­ле у кри­зу, па сам тра­жио но­во рад­но ме­сто са­мо због то­га, а не за­то што сам не­ста­лан рад­ник. Са­да ра­дим све, са­мо да пре­хра­ним по­ро­ди­цу - ка­же нам Жељ­ко Не­сва­ну­ли­ца.

Те­шко да ће­те, ако се упу­ти­те у Илин­це про­ћи по­ред Жељ­ко­ве ку­ће а да је не при­ме­ти­те. Јер, ис­пред ње су ње­го­ве ра­зно­ли­ке ру­ко­тво­ри­не ко­је при­вла­че па­жњу. Он пра­ви и про­да­је ра­мо­ве за сви­њо­ко­љу и су­ши­ла за веш. По­ка­зао нам је и пре­су за чвар­ке, а и ма­ши­ну за че­ру­па­ње пи­ли­ћа, ко­је је, та­ко­ђе, сам на­пра­вио. Ве­ли да ће ра­до свим за­ин­те­ре­со­ва­ним пр­во­кла­сно очи­сти­ти пи­ли­ће по це­ни од 35 ди­на­ра за јед­но пи­ле. Чак до­ла­зи ку­ћи по њих и вра­ћа их. Јед­но­став­но, мо­ра да на­ђе из­вор при­хо­да.

Не­ма баш мно­го зе­мље, ка­же, (7 ју­та­ра) на ко­јој се­је ку­ку­руз и со­ју. Га­ји сви­ње и би­ко­ве. Али, то ни­шта не­ма пра­ву вред­ност па се пи­та ис­пла­ти ли се то уоп­ште про­из­во­ди­ти.

- Те­жак је жи­вот, - ис­ти­че и ба­ка Ана. - Тре­ба ишко­ло­ва­ти два ђа­ка. Унук Ра­до­ван је у пр­вом раз­ре­ду сред­ње шко­ле, учи за ауто­ме­ха­ни­ча­ра, а уну­ка Сла­ђа­на је у ше­стом раз­ре­ду. Све ви­ше се за­о­ста­је, здра­вље ви­ше не слу­жи ни Жељ­ка.

Ипак, Жељ­ко не по­су­ста­је у сво­јој бор­би за бо­љим жи­во­том. Он ће и овог ва­ша­ра из­не­ти сво­је про­из­во­де, а већ има и не­ко­ли­ко но­вих на­руџ­би.