ДРА­ГА­НА МА­О­ВАЦ И ЊЕН СУ­ПРУГ НИ­КО­ЛА ИЗ КУ­КУ­ЈЕ­ВА­ЦА РА­ДЕ ПО­САО КО­ЈИ ИМ НИ­ЈЕ БИО ПРО­ФЕ­СИ­О­НАЛ­НО ОПРЕ­ДЕ­ЉЕ­ЊЕ ТО­КОМ ШКОЛО­ВА­ЊА

Ода­бра­ти пра­во за­ни­ма­ње од ког се мо­же оства­ри­ти при­ход за нор­ма­лан жи­вот да­нас је пра­во уме­ће. За­то не чу­ди што све че­шће љу­ди ра­де по­сао ко­ји им то­ком шко­ло­ва­ња ни­је био про­фе­си­о­нал­но опре­де­ље­ње.

Дра­га­на Ма­о­вац из Ку­ку­је­ва­ца је хе­миј­ски тех­ни­чар, њен су­пруг Ни­ко­ла ма­шин­ски а по­сао од ког тре­нут­но жи­ве је про­из­вод­ња то­а­лет па­пи­ра. Вла­сти­тим сред­стви­ма на­ба­ви­ли су по­треб­не ма­ши­не у Сме­де­ре­ву и Ши­ду и за­по­че­ли по­сао. Фир­ма је зва­нич­но ре­ги­стро­ва­на на Дра­га­ни­но име.

- Про­цес про­из­вод­ње је јед­но­ста­ван, ми смо се бр­зо об­у­чи­ли за рад, али тај про­цес зах­те­ва до­ста тру­да. Си­ро­ви­не на­ба­вља­мо у Бе­о­гра­ду и Чач­ку - при­ча нам Дра­га­на уз ју­тар­њу ка­фу, док у на­руч­ју др­жи пе­то­ме­сеч­ну Ја­сну, ко­јој ни­је би­ло баш нај­ја­сни­је ко им то ре­ме­ти мир. Про­из­во­де про­да­је­мо у ве­ле­про­да­ја­ма и пи­ја­ца­ма у Срем­ској Ми­тро­ви­ци и Ши­ду.

С об­зи­ром да по­шту­ју све за­кон­ске зах­те­ве Дра­га­на и Ни­ко­ла упла­ћу­ју до­при­но­се, па је у скла­ду с тим Да­га­на на дво­го­ди­шњем по­ро­диљ­ском бо­ло­ва­њу, јер јој је пе­то­ме­сеч­на Ја­сна тре­ће де­те.

- Да­нас ни­шта ни­је ла­ко ра­ди­ти, али од овог по­сла ко­јим се ба­ви­мо већ две го­ди­не мо­же се со­лид­но жи­ве­ти - ка­же Ни­ко­ла и при­ча о пла­но­ви­ма. - Ка­да би др­жа­ва омо­гу­ћи­ла не­ке по­вољ­не кре­ди­те, на­ба­ви­ли би­смо но­ве ма­ши­не и про­ши­ри­ли асор­ти­ман, а та­да би­смо ве­ро­ват­но још не­ко­га за­по­сли­ли.

Тре­нут­но те­шко на­пла­ћу­је­мо про­да­ту ро­бу, па је пи­та­ње ко­ли­ко би ефек­та и има­ло ви­ше про­из­во­ди­ти. На кра­ју на­ше по­се­те овом сим­па­тич­ном брач­ном па­ру око ког очи­то има пу­но ве­дре енер­ги­је што баш и ни­је чест слу­чај у да­на­шњим вре­ме­ни­ма, упу­ти­ли смо им ле­пе же­ље до не­ког но­вог су­сре­та и по­во­да за раз­го­вор.