БОЉЕ ДА ЗУЈЕ ПЧЕЛЕ НЕГО ЖЕНЕ

Миленко Гићанов, пчелар из Адашеваца, годишње изврца око 15 кг меда по кошници, а има их око 160

ЗА ПЧЕЛАРА МИЛЕНКА ГИЋАНОВА ИЗ АДАШЕВАЦА ВРЦАЊЕ МЕДА ЈЕ ПОСАО И ЗАДОВОЉСТВО

Миленко Гићанов, пчелар из Адашеваца, годишње изврца око 15 кг меда по кошници, а има их око 160

pcele1.jpgНакон сазревања меда, односно када пчеле од нектара високе влажности одстране воду и сведу је на уобичајену петину, врши се његово одузимање. Тако узрео мед у ћелијама пчеле затварају воштаним поклопчићима, спремајући га за зиму, али и један део ћелија остаје отворен. Из кошница се одвајају рамови са саћем и спремају се за врцање. То је посао који Миленко Гићанов, пчелар из Адашеваца и председник Удружења пчелара Шид, ради протеклих 20 година, колико се и бави пчеларством.

- Већ са три године почела је моја љубав према пчелама. Тада сам одлазио код деде у пчелињак и седео с пчелама, никада ме нису убадале и било ми је веома интересантно. И данас пчеларим с љубављу, а ни економски фактор није занемарљив - прича нам Миленко Гићанов, који воли да му пчеле зује око главе. У сваком случају то је лепше него да му зује жене.

На свом салашу има око 160 кошница о којима брине са великим предзнањем и пажњом. На лицу места имали смо прилику и задовољство да се сами уверимо како изгледа процес одвајања медишта, а потом и врцања. Наиме, са скинутог медишта енергичним, кратким потресима отресају се пчеле, а преостале се скидају благом четком. Очишћени рамови носе се у издвојену просторију у којој се електричном врцаљком, путем центрифугалне силе, врши излучивање меда из воштаног саћа. Пре овог процеса потребно је виљушком отклопити ћелије с медом и водити рачуна о томе да пчеле не улазе у просторију за врцање. Такође, хигијена је нарочито важна, јер се излучени мед одмах пакује и спрема за исхрану не подлежући претходној термичкој обради.

pcele2.jpg Биљка коју узгајам већ 7 година и користим за допунску испашу пчелињих заједница је фацелија јулија. Она се показала као нарочито добра у сушним периодима и корисна у снабдевању цветницама - објашњава Миленко.

Како нам је рекао, извесну забринутост показује због прилично велике незаинтересованости за пчеларство у Министарству пољопривреде, водопривреде и шумарства, као да се заборавља да су управо пчеле главни опрашивачи ратарских и воћарских култура. Међутим, озбиљност те ситуације га не спречава да настави са унапређивањем властитих сазнања о овој високоризичној делатности.

- Бавити се пчеларством мора да буде љубав и посвећеност томе. Пчеларство се мора изучавати, мора постојати едукација и активно праћење трендова у технологији пчеларења. У супротном, фијаско је неизбежан - упозорава Миленко.

На крају разговора пожалио нам се на тешку ситуацију приликом дистрибуције произведеног меда и других лековитих производа насталих од њега. Организованог откупа нема, тако да се сваки пчелар сналази како зна и уме. Мед Мише Гићанова углавном се нађе у рукама пријатеља и старих муштерија, које су се одавно увериле у његов квалитет и несвакидашњи укус.

За 8. септембар најављен је Дан меда, када ће на Тргу културе различите врсте меда изложити пчелари из Срема, али и шире. Уживајте у овом слатком дану и имајте у виду да када кашичицом повучете мед ка горе, нит мора бити непрекинута, а мед тамније боје је квалитетнији. Савете стручњака ипак треба уважити.