ПРЕ ШЕСНАЕСТ ГОДИНА ХРВАТСКЕ ПАРАВОЈНЕ ФОРМАЦИЈЕ БОМБАРДОВАЛЕ НАШ ГРАД

У жестоком гранатирању троје људи изгубило живот, више је тешко повређено, док је истовремено причињена велика материјална штета

Случајна посета сајту Специјалног тужилаштва за ратне злочине у нашој земљи и сазнање да се на списку потенцијалних оптужби за ратне злочине налазе и налогодавци и извршиоци ратног злочина - Бомбардовање Шида - за тренутак је вратило сећање на тАј 5. новембар сада већ далеке 1991. године када је Шид први пут доживео гранатирање од стране хрватских паравојних формација.

Тај суморни и кишовити новембарски дан као да је слутио трагедију која ће задесити Шид и његове становнике. Припадници ХОС-а успели су да и поред великог присуства снага тадашње ЈНА на просторима Босутнских и Спавчанских шума, довуку артиљеријска оруђа из којих су тог новембарског преподнева почели бесомучну артиљеријску паљбу.
Иако су Шиђани много пре других у Србији и тадашњој Југославији осетили последице ратних збивања на просторима некадашње државе, било је више него евидентно да су бомбардовање свог града дочекали потпуно неспремни.

У тренуцима када су хрватски бојовници неселективно гађали пре свега цивилне циљеве и то у најужем градском језгру, несналажење и неверица довели су до тога да су појединци мирно ишли улицама или у продавнице несвесни да их смрт вреба на сваком кораку. Тек када се огласила сирена центра за ОИУ која је означила опасност и када је Радио Шид објавио да је реч о бомбардовању града, већини је постало јасно да је Шид постао мета напада хрватских оружаних снага.

Нажалост за неке је било прекасно. Реч је пре свега о цивилима који су тога дана обављали своје свакодневне послове. Смрт их је затекла управо на њиховом радном месту.
Пре две године СУБНОР Шида је поставио спомен плочу на згради бившег ПИК-а Шид у којој су своје последње тренутке повели Ђорђе Манојловић  и Мирослав Шерфези из Ердевика и Слободан Михаљевић из Вишњићева. Шид ће и касније у неколико наврата такође бити бомбардован. И у тим нападима било је цивилних жртава и разарања.

Интересантно је да надлежни државни органи нису никада пре него што је то учинило специјално тужилаштво за ратне злочине покренули питање о овим злоделима која по свим обележјима спадају у категорију ратних злочина.

Уз сву незахвалност коју носи писање о овој теми и без жеље да правим било какву паралелу са гранатирањем Загреба од стране ВРСК у мају 1995. године и уз дужно поштовање и пијетет према цивилним жртвама које су тада пале желим овом приликом рећи да су хрватска држава и њихови медији тај догађај медијски искористили до савршенства. Цели свет је за само неколико сати имао слику бомбардовања Загреба. И не само то једна од најтежих оптужби за некадашњег председника РСК Милана Мартића управо се односила на тај догађај и послужила је хашком суду да му изрекне максималну казну.

На другој страни било је потребно 16 година да Специјално тужилаштво почне процес подизања оптужнице за ратни злочин над грађанима Шида као једином граду у Србији који је био гранатиран током ратних збивања деведесетих година.

Али можда за утеху може да нам послужи сазнање да ратни злочини не застаревају и да је правда достижна чак и пред хашким трибуналом. Остаје питање прикупљања валидних доказа о починиоцима овог злодела почињеног пре 16 година. Можда ће се они и прикупити можда ће и оптужница бити подигнута да ли пред хашким или једним од судова у државама бивше Југославије али оно што неће никада моћи да се надокнади то су животи недужних становника Шида и наше општине.

Шид 1991: За време бомбардовања

Сећање на жртве страдале приликом бомбардовања од стране хрватских паравојних формација: Детаљи са откривања спомен плоче на згради ПИК-а

ДЕЦА НА МЕТИ
Једна од потенцијалних мета припадника ХОС-а била је и Дечја установа Јелица Станивуковић Шиља. Малишани који су се тог преподнева налазили у дневном боравку само пуком срећом су избегли смрт јер је једна од граната погодила њихову трпезарију у којој су се заједно са својим васпитачицама налазили који тренутак раније.

САЈРУС ВЕНС ЗГРАНУТ
Стицајем околности тог истог 5. новембра у посету шидској општини је дошао тадашњи специјални изасланик Генералног секретара УН-а бивши амерички државни секретар Сајрус Венс. Високи амерички дипломата се на лицу места упознао са последицама гранатирања. Посебно је био дирнут сазнањем да су у том бесомучном бомбардовању на мети била и недужна деца.

ЗАРОБЉЕНА ХАУБИЦА
Припадници тадашње ЈНА које су биле стациониране у околини Шида иако изненађене у првом тренутку, реаговале су релативно брзо и противничка артиљерија је била онемогућена у даљем дејству. Шта више припадници једне од јединица ЈНА су успели да заробе хаубицу из које су испаљене смртоносне гранате на Шид.

ДРЖАВА ЗАБОРАВИЛА ЗЛОЧИН
Небрига државе према породицама страдалих као и према самој општини Шид која је према свим параметрима доживела највећа разарања и страдања током ратних збивања деведестих година и која је уз силна одрицања и помоћ народу РС и РСК остала заборављена од државе буквално до данашњих дана. Можда ће сазнање да ће се починиоци и налогодавци овог злочина наћи пред лицем правде донекле ублажити гнев и донети какву такву моралну сатисфакцију породицама страдалих али и свим грађанима најзападније општине у Србији.