Потрошња у малопродајним радњама је за 15% мања у 2013.години, а процене су да ће у 2014. доћи до даљег пада потрошње за још 5%. Према истраживањима Министарства трговине просечно српско домаћинство троши око 51.930 динара месечно. Даљи пад потрошње се очекује због инфлације и све већих дугова грађана који се односе на враћање кредита и плаћање камата. Потрошња домаћинстава доста је већа од просечне зараде, тако да ситуација није нимало сјајна. Грађани доста троше на храну, али им све више одлази и на обавезе које имају према банкама.

Просветним радницима ће од априла идуће године цена рада бити повећана за 0,5%, а од октобра за 1%, саопштила је Унија синдиката просветних радника Србије. Повећање цене рада у просвети биће повезано са растом пензија, а исплата отпремнина за ову годину у плану је за 2014.годину. Како наводи синдикат, до 1.јула биће донет Закон о платним разредима који ће одредити однос зарада на основу степена образовања.

Остало је још десетак дана да се потпишу уговори о репрограму дугова за струју, а ако се грађани оглуше о позив, потраживања ће бити принудно наплаћена, упозоравају из ЕПС-а и додају да рок више неће бити продужаван. Наде за нови репрограм дугова нема јер је реч о старим дуговањима према електродистрибуцијама које више немају право снабдевања електричном енергијом. Из ЕПС СНАБДЕВАЊА, који је преузео послове дистрибуције струје, истичу да неће дозволити да се дугови нагомилавају и да ће бити искључивани са мреже сви они који не плаћају рачуне.

Иако још увек нема услова налик зимским, саобраћајна полиција већ кажњава возаче који немају зимске гуме. Према новом Закону о саобраћају свако возило мора користити зимске гуме од 1.новембра у случају да је време кишовито, ако пада снег или има снега на коловозу, или ако ујутру долази до појаве мраза, а уколико се вози ван насељеног места, у аутомобилу морају бити и ланци. Дозвољене су и летње гуме са шаром дубљом од 4 милиметра, али само када је суво на друму. Казне за вожњу са летњим гумама су од 6.000 до 12.000 динара за физичка и од 100.000 до 800.000 за правна лица. Треба напоменути да ни осигуравајућа друштва неће признавати штету у удесима чак и када возач није крив, уколико нема зимске гуме на свим точковима, јер се такво возило третира као технички неисправно.

Према речима председника Савета МЗ Моровић, Живка Дрековића, завршени су радови на изградњи пешачке стазе и паркинга испред Дома културе. Захваљујући средствима која су обезбеђена из буџета општине, урађено је око 100 квадрата паркинга и 60 квадрата пешачке стазе, а завршено је и избијање влаге из зграде Дома културе. У сарадњи са Удружењем грађана МИЛОШ ОБИЛИЋ, биће ограђен један део гробља.

У манастиру Привина Глава биће прослављена храмовна слава, Сабор Светог архангела Михаила. Богослужбене свечаности почињу вечерас бденијем у 18 часова у Саборној цркви посвећеној Светим архангелима Михаилу и Гаврилу. Сутра, на дан славе, Света архијерејска литургија почеће у 9 часова, а како се очекује, предводиће је владика сремски Василије и владика осјечко-пољски и барањски Лукијан. Старешинство манастира Привина Глава и архимандрит Гаврило позивају све вернике и грађане наше општине да присуствују слави једног од најстаријих фрушкогорских манастира.

Од 1.децембра у општинама би требало да почну да раде саветници за заштиту права пацијената. Заштитници, који постоје у здравственим установама, и даље остају у „ешалону заштите“, али ће најкасније од јануара, према идеји Републичког фонда здравственог осигурања, из „заштитника пацијената“ бити преименовани у „заштитнике осигураника“.

Респираторне инфекције напуниле су последњих дана чекаонице у домовима здравља, а највеће гужве су у дечјим диспанзерима. Топло време погодује развоју вируса и обољевања су чешћа због велике фреквентности становништва. Инфекције трају углавном 3 до 5 дана, али се код неке деце и компликују са упалом ува, бронхитисом, упалом плућа.

Црвени крст Шид организује сутра градску акцију добровољног давања крви, у сарадњи са Центром за трансфузију крви из Сремске Митровице. Акција у Шиду трајаће од 8 до 12 часова.

У Војводини живи 396 регистрованих ХИВ позитивних људи, а ове године забележено је 27 новооболелих. Велики број инфицираних људи суочава се са дискриминацијом у друштву. Од 45 војвођанских општина и градова, ХИВ је регистрован у 39. Ове године од те болести умрло је 129 особа, а да би се број оболелих смањио, најважније су едукација и превенција, слажу се стручњаци.

Покрајински секретаријат за енергетику и минералне сировине формирао је радну групу, састављену од представника свих локалних самоуправа у Војводини, са циљем израде методологије за утврђивање "нултог стања" потрошње свих врста енергије у Војводини. Утврђивање стања у енергетској ефикасности Војводине биће основ за почетак рационалне потрошње, уштеде, као и за планирање производње енергије из домаћих одрживих ресурса. Ресорни секретаријат ће током следеће године финансирати израду програма рационалне потрошње енергије, а кроз новоформирану радну групу биће помогнута и израда стратешког оквира за управљање енергијом на локалном нивоу.

У суботу, 23.новембра, у сали СО Шид, биће одржана едукативна радионица, у оквиру ИПА пројекта ПАНОНСКА ПЧЕЛА. Реч је о пројекту финансираном од стране Европске уније који има за циљ умрежавање и едукацију пчелара у смислу подизања компетентности, као и повећање конкурентности пчеларске производње. Радионица се састоји из предавања о здравственој исправности пчелињих производа и гајењу и здрављу пчела. Почетак је планиран за 15 часова.

Светски дан детета у Србији је дочекан у атмосфери пораста сиромаштва и насиља, пада квалитета образовања, здравствене заштите и мањка садржаја који подстичу здрав развој, креативност, стваралаштво, толеранцију. У Србији је свако друго дете у узрасту до 14 година доживело неки облик насиља у породици или у школи, а 13,7% је сиромашно. Иако су спроведене значајне системске реформе у дечијој заштити, здравственој заштити, инклузивном образовању и основном образовању и васпитању - оне нису довољне и у пракси се не спроводе доследно. Светски дан детета проглашен је 20.новембра 1954. у Генералној скупштини Уједињених нација. Пет година касније УН су усвојиле Декларацију о правима детета, а након 30 година и Конвенцију о правима детета, коју је Србија прихватила.