Шидски вашар, место на којем се тргује с четири валуте и говори више језика

Традиционални и надалеко познати Шидски вашар, други по величини у Срему, има свој „указни“ дан. Сваког 15. у месецу то вашариште запоседне безброј људи, аутомобила, товара, машина и стоке. И у самој вароши „ври као у кошници“. Народ тумара, још од железничке станице, будући да велики број њих на вашар стиже возом како би пазарили, кибицовали или продали нешто.

Тог дана и таксисти трљају руке, јер Шид нема градски превоз. Они којима је ово луксузирање крену пут под ноге и тако пређу неколико километара до вашаришта које је смештено на крај града према Товарнику.

Тако је било и средином овог месеца. Робе на претек, од конфекције, воћа, алата, играчака, па све до живог јарца и магарца. За разлику од понуде са прошломесечног вашара, иако је дан био као створен за трговање не рачунајући врућину, потражња је била знатно мања. Куповна моћ је због истањених новчаника све мања, те не чуди да су поједине тезге биле затворене пре времена. Једино је важно нешто продати и покрити бар трошкове доласка.

На срећу купаца, гледање ништа не кошта. Знатижељних пролазника, као и до сада, било је највише. А они укруг, од вашара до вашара. Продавци се жале на мали број муштерија, а ови опет на високе цене.

- Пакујем се, идем кући. Дошао сам зарана и за цело пре подне продао три метле. Људи моји, каква су ово времена? Некада смо продавали стотинак. Ко да више нико не чисти. А, метле џабе, само сто динара - вајка се продавац из околине Шапца јер нема више правих купаца, ситниш у џепу више не звечи.

Тргује се са четири валуте - динарима, кунама, еврима и конвертибилним маркама, а говоре се српки, хрватски и босански језик, а нису изостали ни русински, словачки, или мађарски.

Цене су уобичајене за овакве прилике, мада продавци кажу да их стално снижавају и да је све теже зарадирти и за ‘лебац. Тако се жив јарац продавао по сто евра, а купца до краја дана није дочекао.

- Пошто јарац - пита заинтересована муштерија у пролазу.

- Сто евра - одговара власник уз помисао да је коначно наишао прави купац.

- Сто евра! - љутито опсова пролазник и настави разгледање, док му ништа мање оштрим речима одговара продавац и наставља да чека нову муштерију.

Као и на сваком вашару, највећа потражња била је за деловима за пољопривредну механизацију, а тражено је и воће и поврће. Чоколаде са рижом домаће производње паковање по три комада продавале су се за сто динара, чувена „милка“ за 60-70 динара. Играчке на навијање или на батерије ишле су за по 100 до 150 динара, а папуче од 80 до 200 динара у зависности од модела и квалитета. Кинеских наочара за сунце по 100 динара колико волиш, и то свих марки, боја и величина. Што су лажњаци и нису добре за очи, ко те пита. Важно је да пише Диор, Шанел, Версаће.

Ту је све од свилених бомбона до трактора, џиџа-биџа ко зна за које потребе, сумњивог квалитета и порекла, и наравно неизбежних шатри са печеном јагњетином и прасетином. Гласна новокомпонована музика се подразумева. Чини се да су кафеџије, иако печење није било јефтино, најбоље прошли на овом вашару. Јагњетина по килограму продавала се по хиљадарку, а прасетина за 300 динара мање. Муштерија подоста, јер какав би то био вашар ако се после куповине или кибицовања не седне, поједе и залије. Кило и кило. До следеће прилике, или како Шиђани кажу, новог кирбаја.

Вашар у Шиду постоји још из времена Марије Терезије, а у доба велике државе долазило се из околних места и свих крајева Срема. Тада нико није ни слутио да ће, једног дана, надомак вашаришта бити гранични прелаз. Наиме, данас се може пазарити у Србији, а само неколико десетина метара прећи граница и бити у Хрватској.