Један од великих проблема данашњице јесте "умирање села". Статистика каже да ће за 15 година у Србији нестати свако четврто село и да ћемо постати аграрна земља без сељака, а пример је Моловин, сремско село које административно припада општини Шид.
...

Уметнуто у валовите сремске падине и непрегледне винограде село Моловин сада, може се рећи, само животари. У свега 100 домаћинстава живи око 200 људи. Имају цркву, школу коју похађају ученици само до четвртог разреда, учионицу за предшколско, пошту у склопу просторија месне заједнице, једну кафану и запуштен дом омладине. Телефон је у ово село стигао тек прошле године.

"Улице нам нису асфалтиране, очекујемо ових дана да буду, што се тиче водовода исто, у плану је да прави, канализација исто нема, а продавница ради, али слабо је снабдевена у задњих пар месеци. Значи треба нам много, а немамо ништа", каже Никола Субић, председник месне заједнице Моловин.

Како кажу мештани Моловина, некада се у овом селу живело далеко боље. Људи су се бавили пољопривредом и виноградарством и били запослени на оближњим фармама. Међутим, данас у селу ради свега пет људи.

Услови за живот су тешки. Они који су имали шансу и могућност отишли су у градове, тако да су остали углавном старији људи. Деце има свега тридесетак.

Ова ситуација изумирања села није специфична само за Војводину, већ нажалост, за многа погранична места.

По речима Бранислава Ђурђева, председник друштва демографа Србије, та села преживљавају сама.

"Пре неког времена постојала је иницијатива да се тамо населе избеглице. Сада се покушава разним другим мерама, пре свега активирањем локалне самоуправе, да некако зауставимо тај тренд", рекао је он.

Један од начина де се заустави гашење села јесте и подстицај рађања, али како га спровести када је просечна старост у овом и другим сродним селима преко 50 година. Поражавајући је и податак да ће у следећих двадесет година опустети још 400 села и де ће се угасити 47.000 огњишта.