Према плану Туристичке организације општине Шид, Спомен-обележје „Сремски фронт” постаће туристичка дестинација у оквиру пројекта „Срем-Босут”.
Експертска група Јанеза Фирше почетком године у Шиду, на позив ТО Шид, саслушала је завршни пројекат „Срем-Босут”, који се односи на имплементацију спомен-обележја „Сремски фронт”, посвећеног палим борцима у Другом светском рату.
Према речима Мирослава Јањића, директора ТО Шид, ради се о темељном пројекту за развој туризма на подручју Шида. Сада би Општина Шид, како истиче, морала урадити план детаљне регулације на 22 хектара земље, не укључујући седам хектара где је смештено спомен-обележје. Познати архитека Мирослав Крстоношић, који над просторним планом Спомен обележја „Сремски фронт” има службено верификовано ауторство, оцењује за наш лист да је иницијатива шидске општине о укључивању овог значајног споменика културе у туристичку десетинацију добродошла, али напомиње да би било добро да су били питани аутори, који према важећим прописима и законима имају на то право, како би се чуле и њихове сугестије.
- Не би било лоше ни да су иницијатори погледали и награђене радове и ауторска решења која су овде већ урађена пре него што су решење тражили од стручњака из иностранства. Јер, Босут јесте предивна река али још увек није пречишћена ни заштићена од отпадних вода, па самим тим може настатити неспоразум око њене експлоатације. Поред тога, основним пројектним решењима предвиђено је да спомен-обележје у свом музеју - улазном делу има централну туристичку рецепцију и да се са једног места електронски управља туризмом у Срему, који је по овом пројекту заправо ограничен само на Босут и граничарски део а не на цео регион - оцењује архитекта Крстоношић.
Наш саговорник указује да је непотребна изградња хотела, што се пројектом предвиђа, јер ни постојећи на траси Е 75 у непосредној близини комплекса нису искоришћени. Поред тога, додаје, прича о језерима је неизводљива и може бити само „калиграфија за средњу урбанистичку школу”.
- Овоме треба додати и улошке из земљишних књига који су сада у фази реституције имовине и велико је правно питање како ће се исход просторно решити. Уопште се не спомињу ископине у Моровићу у цркви која је у непосредној близини, као ни друге атракције Срема, попут Сирмијума. Једна стална изложба репродукција слика Саве Шумановића и смењивање изложби младих вајара и сликара западног Срема, са архаичним дизајном за ову област на великој рецепцији у музеју са кино двораном и конгресном салом за 3Д пројекцију целог Срема и путоказима и пластичним мапама био би прави мелем за путујуће номаде југоисточне Европе. Парк сабораца је већ изграђен и успостављен не као једнонационалан већ вишенационални и мултиконфекционални. Због тога што смо водили рачуна о томе забрињава да планерима будуће туристичке дестинације не смета капела и звоник који је постављен на централној авенији великана без верификованог пројекта и без сагласности нас аутора, јер то деградира све оно што је досад постављено - закључује Крстоношић, додајући да је покрајина спремна да издвоји новац за оживљавање овог меморијалног центра.
Више тимског рада
Архитекта Крстоношић скреће пажњу да би пре усвајања пројекта Општина Шид морала да регулише одржавање и правно наследство Спомен-обележја „Сремски фронт” које би морало пре свих ових разговора, а након реституције да добије правни статус и потпуно нови садржај.
- Са мало добре воље и више смисла за тимски рад који може бити са локалног терена, а не из иностранства, јер имамо и знања и воље да направимо пројекте које смо желели да покажемо, али нисмо имали коме, може се учинити много више и заиста од Босута али и Спомен-обележја направити атрактивну туристичку дестинацију. То свакако треба урадити али на начин у којем ће сви дати велик допринос како би заједнички остварили оно што нам и јесте заједничка жеља, а то је да од овог подручја направимо место у које ће туристи радо долазити - каже Крстоношић.