Исправљена велика неправда - пуштен из притвора отац девојчице коју су вршњаци злостављали

Сад је цео свет мој ... Отац који је само покушао да заштити своју девојчицу јер је хтела да се убије због малтретирања у школи пуштен после писања Пресса

Јован Симић (42) из Шида загрлио је ћерку после месец дана. Отац, који је ухапшен зато што је претио дечаку који је у школи злостављао Јовану (13), због чега је девојчица покушала да се убије, пуштен је јуче из притвора после дводневног писања Пресса о овом случају.

Јовица је ухапшен пре тачно месец дана, 9. новембра. Тог дана је Јована побегла са часа у ОШ „Сремски одред" и отишла да се баци под воз, очајна што је већ две године другари из разреда називају сељанком, смрдушом, поручују јој да се врати на село, убацују инсекте у косу иако знају да их се боји... Она се, на срећу, предомислила, а када је чуо шта се десило, огорчени отац отишао је у школу и поручио, додуше не баш тактично, дечаку који је син локалног судије да је не дира. Исте вечери је ухапшен.

Пресс је у четвртак објавио причу о томе - Јовица је јуче пуштен на слободу. Изашао је око 15 часова, а сачекала га је супруга Драгица. Дирљивом сусрету присуствовала је и екипа нашег листа.

Већ су изгубили наду

- Још не могу да верујем шта ми се десило. Мислио сам да никада нећу изаћи. А сад је цео свет мој, само кад сам загрлио Јовану - кроз сузе нам прича Јовица.

Супруга Драгица и ћерка Јована нису криле сузе радоснице.

- Ви немате појма шта сте учинили за нас. Хвала вам много. Већ сам била изгубила сваку наду - рекла је Драгица за Пресс.

Јована је јуче отишла у школу, не слутећи да ће по повратку код куће затећи тату. Није се томе понадала ни када је њена мајка дошла у школу и повела је са часа.

- Рекла ми је да пођем са њом јер ме чекају новинари да дам изјаву. Када сам дошла кући и видела тату, укочила сам се. Мислила сам да сањам. Испунила ми се једна једина жеља коју сам имала - бојажљиво говори девојчица док седи у татином наручју.

Јовица је изашао пар сати пошто му је Драгица отишла из посете.

- Нисам могао ни да сањам да ћу изаћи. Када ми је дошла адвокатица и рекла да излазим, био сам затечен. Само ми је било битно да Јовану затекнем живу код куће - прича Јовица, иначе бивши полицајац који сада ради у месној индустрији.

Мало је фалило да умрем у затвору

Јовица, који има само један бубрег, а и тај функционише са 70 одсто капацитета, каже да једног дана умало није умро у затвору.

- Имао сам напад бубрега. Могао сам да умрем. Лекар је дошао да ме погледа тек после пет сати - присећа се Јовица.

Хвала Пресу до неба

Јовица такође тврди да је осуђен на правди бога.

- Окривили су ме да сам насилник, а ја сам нормално ушао у школу, покуцао на врата учионице и замолио наставницу да ученик који је дирао Јовану изађе. Нисам два пута улазио у школу, нисам му претио, нити га такао. Само сам му рекао шта би се десило да се она убила, а он је рекао да сам му ја ударио шамар. Људи... Па ја сам шест година био полицајац и знам шта значи ударити неком шамар, поготово детету. Нисам луд, поготово што сам био свестан о чијем се детету ради. И он је био свестан па ми је рекао:

„Не можеш ми ништа. Мој отац је судија!"

Да није било вас, могли су притвор да ми продужавају колико год хоће. Ко зна да ли бих икада загрлио ћерку.