Положај овог села у које се стиже се са све четири стране света, прави је благослов. Кукујевчани до Шида имају 19 километара, до Коридора 10 само неколико, до Ердевика десетак, до Републике Српске нешто више, али сви ови путеви пролазе или долазе у ово село. По последњем попису овде живи 2280 становника, од тога 1730 је бирача и сви су смештени у 750 кућа и четири друштвена стана. Мештани обрађују 2.640 хектара земље, а закупили су и део од 250 хектара државног земљишта.

- Интересантан је податак да у овом селу има чак 80 особа са високом школском спремом, са вишом је 20, са средњом 300, квалификованих радника је 1.330, а остали су са „осмољетком” и сви се они баве пољопривредом, сточарством или неким другим послом - прича председник Месне заједнице Мирослав Стојчевић - Шериф. - Нови становници, наши људи, који су током минулог рата дошли из Славоније, нису имали избора када је у питању посао. Понуђена је само земља и ништа друго. Људи су вредни, засукали су рукаве и кренули на посао. Засађено је 200 хектара воћњака, баве се производњом дувана на 500 хектара, у ратарству су најјачи, а има и сточара који гаје свиње или овце. Када је у питању ратарство у селу су „најјачи” Милан Косијер, Милан Мутић, Јово Лукић, Милан Миљеновић, Васо Косић, Срето Богатић, Милан Мартиновић, а има их још. Они обрађују од 20 до 100 хектара земље, појединачно. Уз обраду земље сточарством се баве Влајко Вукадиновић, Миодраг Пауновић, Срђан Мандић, Раде Павличевић, Ђуро Шворцан и други.

У селу укупно има 3.000 оваца, које не терају на пашу већ примењују узгој затвореног типа, хране их сеном и концентратима, јер село нема никаквог пашњака нити услова за други вид узгоја. Њих шест држе расне овце и то „берган”, „витенберг” и „праменку”. Поред њих у селу постоје и мали фармери попут Катарине Карановић, Срете Јовановића, Зденка Старчевића, Свете Радмановића, Милана Добрића који годишње тове преко 2.000 свиња.

Неколико је произвођача млека, али је једино Срето Богатић регистрован са знатним бројем крава. На другој страни велики број становника бави се производњом дувана. На око 500 хектара прошле године узгајана је „бела вирџинија” идеална за кукујевачко земљиште. Ова индустријска биљка је веома захтевна, тражи доста рада, од садње до копања, бербе и сушења у сушарама. У селу има преко сто сушара у власништву произвођача дувана. Оне су до сада радиле на нафту или струју, а ускоро ће прећи на плин, јер цело село жељно ишчекује гасификацију.

- Све реализоване иницијативе, које су нашим паорима отвориле врата у свет, дело су овдашњих интелектуалаца који су помогли народу да освоји нове послове и производњу, јер у овој фази транзиције другог избора нема. Уздамо се у свој рад, што више самосталних фирми властитих, то бољи живот - каже Стојчевић. За разлику од пољопривреде, у Кукујевцима је индустријски развој стао.

- Највећа је производња сирева, јогурта, млека „Беокапра”, која данас запошљава 30 радника. Недавно је саграђен нови објекат „Асолер” ДОО, фирме која увози дигиталну вулканизерску опрему и запошљава 15 људи у селу и још толико продаваца који нуде ову робу широм Србије и Републике Српске. Ту је и индустрија меса „Агропапук”, која запошљава 200 људи из села - наводи Стојчевић.

Четрдесетак Кукујевчана ради у пољопривредној задрузи „Ратар”, и тридесетак у преради дрвета „Банијапромет”. У таквом сеоском амбијенту, који обећава добар развој села, локална самоуправа има озбиљан задатак да обезбеди средства самодоприносом и употреби их за побољшање инфраструктуре, услова у школи и вртићу, те да помогне рад удружења која употпуњују живот у селу, као што су „Вретено”, удружења жена, затим, ловна јединица „Фазан”, удружење пензионера, културно-уметничко друштво, ФК „Фрушкогорац”...

- Месна заједница је уложила два милиона динара за копање каналске мреже. Измуљавани су и прочишћени сви канали испред кућа у селу и постављене су пропусне цеви, у укупној дужини од 1.600 метара. Адаптирали смо Дом културе, средили фасаду, купили канцеларијску опрему, клима уређаје, кварцне пећи, сопственим средствима изградили смо хиљаду метара атарских путева, а припремили још 10 километара земљишта у атару које ћемо ових дана насути каменом. Уређена су и два гробља, православно и католичко, посађено је 150 садница, а ових дана ће улице до гробља добити асфалт. У плану је да се асфалтира још пет километара, постави трафо станица у улици Десанке Максимовић и изради пројекат за канализациону мрежу - најављује Стојчевић.

У селу постоји дигитална телефонска централа, постављена 2009. године са мрежом за прикључивање телефона у дужини од 21 километра, а почетком ове године завршено је постављање гасовода за прикључак за свако домаћинство. Село жељно ишчекује тај прикључак, јер ће коришћење гаса свима донети побољшање и у бизнису и у становању.

Успео сеоски референдум

Мештани Кукујеваца изгласали су референдумом од 23. до 25. марта увођење новог месног самодоприноса у наредних пет година. Од 1.730 уписаних бирача, изјаснило се 955. За обавезу од три одсто на зараде запослених, и вредност 30 килограма пшенице по хектару годишње, за пољопривреднике, изјаснило се 898 бирача. Тако је, по други пут организовани референдум за увођење самодоприноса, успео.