С разлогом су Шиђани поносни на своје Аматерско позориште „Бранислав Нушић”, обновљено после прекида од 35 година. Иницијативу о поновном покретању рада друштва дао је директор КОЦ-а Срђан Малешевић, да би кормило овог друштва преузео агилни режисер Цветин Аничић. Он је 2004. године, после дугог застоја, први пут дигао публику на ноге и на Покрајинском такмичењу освојио друго место представом „Чин пред буру илити ђавољи низансен”.

Представа је освојила низ награда и постала хит. Знање и таленат овог човека увели су аматерско друштво „Бранислав Нушић” међу најбоље у Војводини. У протеклих девет година припремљено је 15 целовечерњих представа и освојено је 80 награда.

- Најуспешније су биле представе „Франкештајн”, „Желим да се ослободим” и „Муленруж”. Великим искуством сматрам луткарско позориште којем сам водио у Шиду. Гостовали смо у бугарском граду Силистри са представом „Алиса у земљи чуда”, а поред нас наступала су професионална луткарска позоришта из: Турске, Украјине, Русије, Пољске, Литваније и Бугарске. Иако смо ми аматерско луткарско позориште, веома смо добро котирани међу најбољим позориштима у Силистри. Тада смо закључили да су Шиђани међу високим професионалним луткарским позориштима нашли своје право место - каже Аничић.

- То није све учествовали смо и у Пули на Међународном уличном фестивалу од 2008 па до 2011. године. Били смо једино позориште из Србије у друштву 40 земаља овог света.

Више од стотину глумаца аматера ангажовано је у представама током девет година. Успостављена је пракса да се после сваке нове поставке награди један глумац за залагање и постигнути успех у креирању улоге, а највише су се истицали Игор Грекса и Мирјана Јовановић. Сам Аничић је награђен „Вишњићевом повељом” прошле године у Тршићу на Вуковом Сабору. То је награда коју додељује Педагошки сабор Републике Србије.
 

Диплома коју не признају

Цветин Аничић је завршио у Софији Националну академију за позориште и филмску уметност. Овакве академије постоје само у Софији, Прагу и Москви. Човек са дипломом академца и високом школском спремом у Србији не може да оствари своја егзистенцијална, елементарна права. КОЦ, у коме је Аничић запослен, и правници Oпштине Шид нису признaли ову диплому и траже од режисера да је нострификује, а у Србији практично нострификације нема.