Бити на власти четири године и поново победити на наредним изборима, нимало није лако. Што се тиче локалних избора, демократама је то успело у шест од седам сремских општина (једино су у Старој Пазови победили напредњаци), а првог јунског дана одржана је конститутивна седница Скупштине општине Шид, на којој је Наташи Цвјетковић, досадашњој председници шидске општине, поверен мандат да ову функцију обавља и у наредном периоду.

Осим што сте победили на локалним изборима, остварили сте победу и на свим осталим нивоима. Осим Пећинаца, Шид је једина општина у којој је Борис Тадић победио Томислава Николића на председничким изборима. Како објашњавате тај успех?

–Једноставно је објашњење, људи су препознали то да смо ми радили. Мада, имали смо и чудну ситуацију да је у периоду трајања предизборне кампање испадало да је само ДС био на власти. Ми јесмо преузели највећу одговорност и јесмо највише радили на исправљању „кривих дрина“, преосталих од претходне радикалске власти, било је у томе и неостварених предизборних обећања, али испало је да други као да нису уопште са нама били у власти, с обзиром како су се понашали у кампањи. Промена законске регулативе нас је омела да завршимо послове око формирања индустријске зоне, али верујем да ћемо тај посао завршити у наредном мандату. То смо обећали и то ћемо урадити. У наредном периоду ћемо инсистирати на подели одговорности са својим коалиционим партнерима и на томе да свако сноси одговорност за ресор који му припада. Тако ће грађани на наредним изборима знати ко је за шта одговоран, а неће бити ни могућности да се сва одговорност свали на леђа Демократске странке. Ми смо коалициона локална власт и ми ћемо као највећа странка сносити највећи део одговорности.

Када је у питању део одговорности Демократске странке и Вас као председнице Општине, на шта ће се она конкретно односити?

–То је свакако посао на отварању нових радних места, нове инвестиције, односно отварање производних погона. У том смислу рачунамо на скори улазак Хрватске у ЕУ, чиме ћемо се наћи на самој граници са Европском унијом. Већ имамо у плану отварање карго центра у сарадњи са италијанским инвеститорима, а то треба да повуче за собом и друге инвестиције. Такође, рачунамо на инвестирање у директно отварање производних погона, где би Општина била сувласник са својим делом капитала. Реч је о јавно приватном партнерству, каквих примера већ има у Хрватској, конкретно у Ријеци, и другим државама. У том смислу размишљамо о емитовању мултиципалних обвезница, по моделу који се већ примењује у Новом Саду. Тиме би и Општина имала већег утицаја на развој привреде. Другим речима, у наредном периоду нећемо толико улагати у инфраструктуру, путну мрежу и слично, јер смо доста тога урадили у претходном периоду, већ ћемо највише улагати у отварању нових радних места. Улагаћемо у оно што враћа новац, како би се тај враћени новац поново могао улагати у нешто ново. То ће бити мој примарни посао, што значи да ће моја највећа одговорност бити на плану отварања нових радних места и запошљавања.

Један митровачки локални политичар је изразио бојазан да ће се у лошој политичкој ситуацији због које Сремска Митровица већ гледа у леђа Инђији, Пазови, Руми и Пећинцима, град на Сави наћи у ситуацији да се нађе иза Шида и Ирига?

–Мени је жао ако тамо има проблема, а чак и без њих Митровица никада није била атрактивна за неке веће инвеститоре. Некако се навикло да се живи уз гиганте као што су били Матроз и Митрос. Шид је чак и у том, по Митровицу добром периоду, био јачи у многим индустријским сегментима. Имали смо најјачу месну индустрију, били смо железнички чвор и у оној старој Југославији. Посебно је важно то да ми имамо нешто што Митровица нема. Имамо капацитете електричне енергије, што је у Митровици проблем, што се видело и приликом отварања Сирмијум Стила. Не волим да се поредим, јер смо сви на свој начин посебни, али мислим да је Шид много учинио на повезивању Срема. О томе сведоче оснивање Регионалне развојне агенције (РРА), протокол о сарадњи са Вуковарско-сријемском жупанијом, дре ствари. Шид ће у наредном периоду, због границе са ЕУ, имати веће шансе од свих осталих сремских општина, па и од Сремске Митровице.

Економисти упозоравају да је Србија пред банкротом, да се криза продубљује, мораће да дође до замрзавања плата, отпуштања у јавном сектору. Плаши ли Вас то што нам предвиђају?

–Ситуација јесте озбиљна, али мислим да не може да нам буде горе него што је било у претходном периоду, захваљујући ономе што су нам оставили радикали. Водили смо ми рачуна да заврнемо славину и да стежемо каиш још у претходном мандату. Ми смо једина општина која није кредитно задужена. Када сам ја дошла на функцију, било је запослено 130 радника у општинској управи, а сада има свега 90 запослених. Од 2010. године до данас, смањили само број запослених за скоро 30 одсто. Остаје да се у наредном периоду рационализује и број запослених у јавним предузећима. Мада, моје лично мишљење је да није најважнији број, већ структура запослених. Плате нису трошак ако хоћете да имате квалитет и стручност. Дакле, не бојим се онога што ће бити у наредне четири године, јер је најтежи период иза нас.