Владика сремски господин Василије одржао је у манастиру Привина Глава први састанак у историји манастира, између световне и духовне власти, на иницијативу старешине манастира архимандрита Гаврила

Састанку су присуствовали председник општине Шид Никола Васић, председник Скупштине општине Шид доктор Бранислав Мауковић, заменик председника СО Шид доктор Жељко Фајфрић, начелник Општинске управе и представник православне русинске популације општине Шид Ромко Папуга, директор туристичке организације Шид Мирослав Мића Јањић, председник МЗ Привина глава Мирослав Гркинић и амбасадор пчеларства Србије Мића Гићанов, те владика сремски Василије, архимандрит Гаврило, прота Хаџи Ђорђе Воларевић и прота Лазар Шапоња.

Прота Хаџи Ђорђе Воларевић упознао је присутне да су, приликом рестаурације Саборне цркве, пронађени темељи неког црквеног објекта, који пролазе укосо испод целе дужине Цркве а у Заводу за заштиту споменика културе у Сремској Митровици сматрају да ти темељи потичу од некадашње цркве из 12. века, коју се саградио властелин Прива.

Иако је било предвиђено да се ове године прослави 800 година од настанка манастира Привина Глава, господин Василије је препоручио да се овај јубилеј обележи идуће године, што је и прихваћено. Председник општине Шид Никола Васић је додао да је ће ових дана одржати састанак са министром културе и предложити да се ова велика вечаност за општину Шид дигне на државни ниво. Господин Василије је рекао да би мудро било издати једну књигу, у којој би се све историјске чињенице, везане за манастир нашле на једном месту и која би остала будућим генерацијама.

Владика сремски господин Василије је објавио да је 2013. година јубиларна за Карловачку митрополију, која је некад захватала простор од Трста, Будима, Пеште, Сентандреје, Арада,Темишвара, Трансилваније, до Мачве, па низ Дрину, до Сремских Карловаца, где је 1713. године њено седиште премештено. Обележиће се 300 година њеног постојања  2.и 3. новембра.

Карловачка патријаршија обележиће и 100 година од последњег карловачког патријарха Лукијана Богдановића, који је настрадао у Бечу, а одакле су га донели у Сремске Карловце и сахранили у Горњој цркви, док ће Милански едикт, поред осталих градова, бити обележен 22. септембра и у Сремској Митровици, где је столовао Константин Велики и где му се родио син Констанције.