Учинимо да свако дете одраста у породичном окружењу!

На основу члана 73. и 74. Закона о друштвеној бризи о деци, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања доноси

ПРОГРАМ АКТИВНОСТИ ЗА ВРЕМЕ ТРАЈАЊА ДЕЧЈЕ НЕДЕЉЕ

од 6. до 12. октобра 2014. године

Ове године, у складу са релевантним међународним и националним документима и позитивним прописима, Дечја недеља посвећује посебну пажњу оснаживању породице, и подстицању климе за остваривање права сваког детета да одраста у породичном окружењу.

Стога, Програм активности у 2014. години одвијаће се под мотом:

СВАКО ДЕТЕ СРЕЋНОГ ЛИЦА ЧУВА ЈЕДНА ПОРОДИЦА

Обележавање Дечје недеље има дугу традицију. Први пут код нас је одржана 1934. године, а од 1987. године је на предлог организације Пријатељи деце Србије уведена Законом о друштвеној бризи о деци, и одвија се сваке године у месецу октобру. Њен циљ је да укаже на стварни положај детета и младих у друштву, да скрене пажњу на дете као носиоца права да одраста у што бољим условима како у породици и локалној заједници, тако и друштву у целини. На тај начин Дечја недеља допринеће амбијенту који пружа једнаке шансе за развој и остварење пуних потенцијала деце.

Током протеклих година Дечја недеља не само да није губила свој смисао и карактер, већ је постала модел свестране сарадње државе, различитих цивилних и струковних организација, и повезивања важних чинилаца који делују побољшавајући положај детета у Србији.

Уз подршку и покровитељство Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, у реализацији активности Дечје недеље учествују владине институције, организације и удружења грађана.

Дечја недеља видљиво указује на важна питања и истиче потребу даљег развоја интегрисаног, савременог националног система за промоцију и заштиту дечијих права. Тако се континуинирано подстиче развој услова за бољи положај детета, и пружа финансијска, социјална, здравствена, културна и образовна подршка за остварење овог циља.

Ове године у реализацији Програма активности за време трајања Дечје недеље сви актери даће допринос остваривању права детета да одраста у породичном окружењу: биолошким, усвојитељским, старатељским и хранитељским породицама. Програм активности Дечје недеље чини низ активности на републичком и локалном нивоу, уз пуно учешће деце и младих.

ОПШТИ ЦИЉЕВИ ДЕЧЈЕ НЕДЕЉЕ СУ:

• скретање пажње најшире јавности на права и потребе деце;
• указивање на одговорност коју породица, школа, држава и њене институције имају у заштити деце, и остваривању њихових права;
• презентација до сада постигнутих резултата;
• указивање на примере добре праксе и проблеме у остваривању права деце;
• подстицање интерресорне и интерсекторске сарадње у стварању услова за поштовање права, и оптимални развој сваког детета;
• промоција активног учешћа деце у доношењу одлука које се на њих односе;
• покретање иницијатива и нових акција које доприносе побољшању положаја деце у Републици Србији, и остваривању њихових права.

Тема и програмске активности Дечје недеље имају упориште у релевантним међународним и националним документима и прописима, који препознају важне задатке у процесу придруживања ЕУ.

Основни концепт Програма Дечје недеље је концепт права детета, који је уведен у нормативни систем Републике Србије, и констанстно се унапређује.

Конвенција о правима детета Уједињених нација која је усвојена 1989., а ступила на снагу 1990. године, представља основу за планирање и реализацију активности у току Дечје недеље.

Свет по мери деце, завршни документ усвојен 2002. године на Специјалном заседању Генералне скупштине Уједињених нација, представља кључну везу са Миленијумским циљевима развоја Уједињених нација, даје јасне смернице за обликовање света који ће права детета признати, заштитити и развијати услове за њихово достизање.

Национални план акције за децу (НПА) представља стратешки документ Владе за креирање политике према деци. Главни циљ је обезбеђивање равноправности и доступности квалитетних и ефикасних јавних служби за децу. Овај документ пратили су локални планови акција за децу.

Породичним законом у национални правни оквир уграђени су главни принципи Конвенције о правима детета, и то: право на живот, опстанак и развој, најбољи интерес детета, право на партиципацију и право на недискриминацију.

Влада је 2005. године донела и Општи протокол за заштиту деце од злостављања и занемаривања.

Уследили су документи који доприносе интеграцији деце са сметњама у развоју, побољшању доступности образовања и подизању његовог квалитета, уз посебну пажњу која се поклања деци из маргинализованих група. То је дало општи оквир за конкретне мере које воде стварању развијеног инклузивног друштва.

Током 2012. године основан је Одбор за права детета као посебно радно тело Народне Скупштине, и усвојена Стратегија образовања до 2020. године. У оквиру институције Заштитник грађана налази се заменик који се бави питањима права детета.

Као једно од саветодавних тела Владе, од 2002. године постоји Савет за права детета.
Постојеће стратешке планове и важеће прописе треба сматрати инструментима развоја, који на националном нивоу доприносе бољој координацији свих појединачних мера и активности у циљу остваривања права детета.

Дечја недеља ове године посебну пажњу поклања праву детета на раст и развој у породичном окружењу, а Србија је у процесу унапређивања система социјалне заштите и трансформација установа, ставила акценат на хранитељство као алтеранативни вид породичног старања.

Истраживања и искуства у раду указују да због недовољно стимулативног окружења деца која расту у институцијама имају мање шансе да воде квалитетан живот и остваре добру социјалну инклузију.

У знатном је порасту број едукованих хранитељских породица и броја деце која уместо у установама социјалне заштите живе у њима, посебно деце ниског календарског узраста.

Дечја недеља је права прилика да се о овој теми говори, и изврши анализа постојећег стања у циљу подршке развоју подстицајнијег друштвено-економског оквира за живот детета у породици. То је и прилика да се на републичком и локалном нивоу подстакну конкретне активности са овим циљем.