У Јамени, Фрушкогорска улица број 3, избегличким породицама Пере Грозданића и Миодрага Старчевића, прошлог четвртка 27. новембра, уручени су кључеви нових станова из Фондације Пазова за најугроженије. Два стана, површине од 40 и 70 квадратних метара, налазе се у монтажној дуплекс кући која је изграђена на плацу који је за ту намену поклонила Општина Шид.

Скромној свечаности поводом уручења кључева стана присуствовали су председник Фонда Пазова за најугроженије Цвико Крунић и председници старопазовачке и шидске општине Ђорђе Радиниовић и Никола Васић. Сем кључева стана, новим станарима уручен је и део намештаја.

Том приликом председник Општине Стара Пазова посебно се захвалио привредницима Старе Пазове, без чије помоћи не би било толико успеха у прикупљању помоћи угроженим породицама, а председник Фонда Пазова за најугроженије Цвико Крунић је истакао задовољство што породице у Јамени сада коначно имају сигуран кров над главом.

Перо Грозданић због неодложних обавеза није могао бити присутан на свечаности, његова супруга Влатка, са сузама радосницама у очима захвалила се на поклону који значи потпуни преокрет у будућем животу њене породице:
– Од 1991. године, како смо се као избеглице из Западне Славоније срели и заволели у Вуковару, потуцамо се од немила до недрага, као подстанари са двоје деце. Ни он, ни ја, немамо редован посао, надничимо где стигнемо, молећи само бога да нам деца буду здрава и да нас здравље не изда. Осам кућа у којима смо били подстанари, променили смо до данас и, хвала добрим људима, коначно смо на својој адреси – прича нам Влатка Вукелић (задржала је девојачко презиме), којој је 41 година, додавши да су им деца Јелена (17) и син Ненад (15 година) на школовању у Сремској Митровици.

Слична судбина је задесила и Станка Кукића, избеглицу из Славонске Пожеге, коме је 58 година. Он живи са сином Александром који похађа осми разред основне школе, пошто му је супруга преминула. Нема посла, ни других примања сем дечјег додатка од 3.000 динара. Помаже му сестра из Новог Сада, колико може ради у надници, али га здравље издаје. Моли бога да му син Александра што пре заврши школу и ојача. Не може да опише колико је срећан због стана који је добио, а ни самом му није јасно како га је та срећа задесила. Живео је као подстанар у трошној кући која је страдала у поплавама и све је испало боље него што се могао надати. Захвалан је Фондацији, свима који су помогли.

– Хвала им – каже кроз сузе, са великом кнедлом у грлу и нуди присутне ракијом за добродошлицу.
Четвртак је, облачан и магловит дан. Одлазимо из Јамене са лепим осећањем да још увек има добрих људи који хоће да помогну људима у невољи. Јамена сада има две нове породице, односно шест нових становника на попису.