Кад срце више не куца пуном снагом

Јелена и Вања живе од социјалне помоћи, као подстанари, а за лекове је сваког месеца потребно издвојити око тридесет хиљада динара, па им је свака врста помоћи добро дошла.

Јелена Радовановић има 34 године. Већ дванаест година бори се са дилатативном кардиомиопатијом, болешћу због које јој је свакодневница постала сива и компликована. Неке ствари, које је до своје 22. године радила свакодневно, рутински и са лакоћом, данас, када срце ради са четвртином снаге, постале су напор. Упркос томе, Јеленине лепе очи су пуне љубави, а на њеним уснама је осмех.

Јелена Радовановић,Шид

Дешава се да јој кажу - “Лепа, дотерана а жали се на болест, немоћ...”...Зар то што води рачуна о свом изгледу, треба да буде разлог да јој надлежне службе ускрате права на одређене накнаде?

Не брине Јелена само о себи, о свом изгледу. И у њеном изнајмљеном стану све је на свом месту, чисто, беспрекорно.

Јеленина ћерка Вања, није наследила само мајчину лепоту. Нажалост, кардиомиопатија је у последњих неколико година одредила и њен начин живота. Неке активности које су њеним другарима и вршњацима забава, њој представљају напор. Дешава се да и одлазак у школу, због умора изазваног болешћу представља проблем. Она тада слика...У данима када је све тмурно и тужно, Вања игром боја на папиру ствара неки нови, лепши свет и има талента за то. Пажња сваког ко посети њихов дом, задржи се на зиду са цртежима ове четрнаестогодишње девојчице, чије срце данас куца само са половином снаге.

Јелена и Вања живе од социјалне помоћи, као подстанари, а за лекове је сваког месеца потребно издвојити око тридесет хиљада динара, па им је свака врста помоћи добро дошла. Свако ко је у могућности средства може уплатити на број рачуна 355000000535094517 у Војвођанској банци, а у апотеци “Профифарм” у Шиду, могу се уплатити средства за лекове потребне за терапију.