У четвртак, 11. фебруара у 68. години живота, преминуо је познати шидски рокенрол певач Стеван Вићановић – Синђа

Многи су Синђу називали шидским Џо Кокером, јер је Синђа био човек који је дуги низ година истрајао у рокенролу и својом упорношћу и снагом остао доследан утицајима свог времена. Синђа је првак шидске рокенрол сцене. У много чему је обележио живот у Шиду током шездесетих и седамдесетих година прошлог века. Он није био само извођач музике, он је живео рокенрол.

Током 50 година свог музицирања, успео је Синђа да преслуша и одсвира све, од Стонса, Битлса, Џо Кокера, Хендрикса… Наступао је као гост групе Наутилус, а оформио је својевремено и своју групу Црни Орфеји. Након Црних Орфеја, Синђа је свирао у групи Прес, затим у групама Ренџери, Фобоси, Лет, Паук, као и у великом броју ад хок бендова који су наступали широм Срема. Случај је хтео да се Синђа сретне са Небојшом Грозданићем и Синишом Станојевићем аутором песама и уз помоћ Дуде Безухе, који је урадио албуме и продуцирао песме у Синђиној интерпретацији, издата су два албума. Последњи албум издат је 2012. године под називом „Дон блуз 2“ и то само месец дана пре Синђине тешке операције.

Синђи је 2013. години од стране Општине Шид уручена 6. децембарска награда за животно дело и некако непосредно после тога, имала сам прилику да разговарам с њим. Иако је имао тешку операцију, после које је уследио дуги опоравак, Синђа ни тада није клонуо духом. И током опоравка непрестано је музицирао и певао говорећи, да је уз музику пуно лакше. Током опоравка, радио је Синђа ревизију песама, надајући се да ће чим се мало опорави, организовати свој концерт. Само неколико месеци касније, испунила му се жеља. Поводом уручења 6. децембарске награде, у сали КОЦ-а у Шиду, на иницијативу Небојше Грозданића, ритам гитаристе, текстописца и коаутора свих песама „Дон блуза“, организован је хуманитарни концерт за Синђу. Учешће на концерту узеле су тада група „Зона Б“, Бранко Марушић Чутура, Дуда Безуха, „Гемблерси“, „Примтајм“ из Шида, „Микула“ и колеге из Шида, а запевао је и Синђа те вечери.

Без обзира на тешке операције, певао је пуним плућима, чинило се са још већим жаром него некада. И још памтим Синђину реченицу: „Бавићу се с рокенролом докле год будем могао. То је мени у срцу, као што је Циганину виолина“. А тако је и било, јер је својој музици Синђа остао доследан до самог краја. Како је волео да каже, за живот је зарађивао на различите начине, а рокенрол му је хранио душу.

Шиђани га нису одавно видели. Али су се често из Синђине куће, могли чути тактови блуза и рокенрола, а понекад и његов глас.

Још дуго ћемо памтити легенду рокенрола, ретког заљубљеника музике какав је био Синђа. Доброг супруга, родитеља, деду, доброг комшију и пријатеља, кога ведар дух и оптимизам, није напуштао ни у најтежим тренуцима.

М. Н.