МО­ЖДА СА­СВИМ ОБИЧ­НА ПРИ­ЧА О ЈО­ВАН­КИ И ЉИ­ЉИ КО­ЈЕ СУ ИЗ­ГУ­БИ­ЛЕ ПО­САО И ПО­СТА­ЛЕ УСПЕ­ШНЕ

Јо­ван­ка Ми­ло­ше­вић за­ме­ни­ла по­сао ше­фа ра­чу­но­вод­ства у Фа­бри­ци уља "Мла­дост" при­ват­ним би­зни­сом 

За­по­сли­ла Љи­љу Ма­ри­чић ко­ја је оста­ла без по­сла у "Вој­во­ђан­ској бан­ци".Са зва­њем ди­пло­ми­ра­ног еко­но­ми­сте Јо­ван­ка Ми­ло­ше­вић из Ши­да, ра­ди­ла је се­дам го­ди­на у Фа­бри­ци уља "Мла­дост" као шеф ра­чу­но­вод­ства и све би из­гле­да­ло ка­ко се по­же­ле­ти мо­же да "уља­ра" ни­је за­па­ла у те­шко­ће, а са њо­ме и за­по­сле­ни. Ме­ђу­тим, Јо­ван­ка ни­је гу­би­ла вре­ме и од­лу­чи­ла је да сво­је зна­ње и сте­че­но ис­ку­ство ис­ко­ри­сти али у при­ват­ном би­зни­су.

- Ра­ди­ти се мо­ра­ло и ја сам ре­ги­стро­ва­ла Аген­ци­ју за књи­го­вод­стве­не услу­ге и са ра­дом по­че­ле 1. сеп­тем­бра 2004. го­ди­не - при­ча нам Јо­ван­ка Ми­ло­ше­вић. - Ком­плет­но во­дим по­слов­не књи­ге за ма­ла прав­на ли­ца и пред­у­зет­ни­ка као што су са­мо­стал­не тр­го­вин­ске уго­сти­тељ­ске рад­ње и раз­не вр­сте про­из­вод­них и услу­жних де­лат­но­сти, за­тим зе­мљо­рад­нич­ке за­дру­ге, ту­ри­стич­ке аген­ци­је и шпе­ди­ци­је. А сва­ки по­че­так ни­је лак.

Јо­ван­ка ка­же да се ра­ди ако тре­ба и 12 са­ти днев­но, а по­сла за­и­ста има сва­ко­днев­но. Ту су кон­так­ти са кли­јен­ти­ма, књи­же­ње по­да­та­ка, кон­так­ти са бан­ка­ма и по­ре­ском упра­вом, Слу­жбом за за­по­шља­ва­ње, Фон­дом за ПиО и здрав­ство, ин­спек­ци­ја­ма, оби­ла­зак кли­је­на­та, из­ра­да пе­ри­о­дич­них и за­вр­шних ра­чу­на, об­ра­да кре­дит­них зах­те­ва, та­зних по­твр­да и ре­ше­ња. Аген­ци­ја тре­нут­но има 25 стал­них кли­је­на­та са тен­ден­ци­јом по­ра­ста, а са­мо од но­ве го­ди­не, три су но­ва кли­јен­та. А ка­ко се по­сао раз­ви­јао, Јо­ван­ка је уви­де­ла да не мо­же по­сти­ћи све са­ма и за­по­сли­ла је још јед­ну рад­ни­цу ко­ја је та­ко­ђе оста­ла без по­сла.

- Ка­ко то у жи­во­ту би­ва, обич­но се мо­гу ства­ри до­го­ди­ти слу­чај­но, па сам та­ко и ја слу­чај­но упо­зна­ла Љи­љу Ма­ри­чић, ко­ја је као тех­но­ло­шки ви­шак оста­ла без по­сла у "Вој­во­ђан­ској бан­ци", а ја сам ње­ном му­жу во­ди­ла по­слов­не књи­ге. И та­ко се до­шло до спон­та­ног раз­го­во­ра да Љи­ља поч­не да ра­ди код ме­не - ка­же Јо­ван­ка Ми­ло­ше­вић.

До­го­вор је бр­зо по­стиг­нут те је Љи­ља, ко­ја се на­ла­зи­ла на еви­ден­ци­ји за за­по­шља­ва­ње, по­че­ла да ра­ди код Јо­ван­ке 2005. го­ди­не. И ње­на при­ча о по­слу слич­на је де­се­ти­на­ма хи­ља­да љу­ди у овој зе­мљи, ко­ји су про­гла­ше­ни тех­но­ло­шким ви­шком.

- Ра­ди­ла сам 26 го­ди­на у "Вој­во­ђан­ској бан­ци" на књи­го­вод­стве­ним и шал­тер­ским по­сло­ви­ма и он­да сам 2003. го­ди­не оста­ла без по­сла и оста­је је­дан го­рак осе­ћај ка­да се при­се­тим тих вре­ме­на ис­ти­че Љи­ља Ма­ри­чић. Би­ла сам пре­срећ­на ка­да сам по­че­ла да ра­дим код Јо­ван­ке, из­гра­ди­ле смо дру­гар­ски од­нос, по­сао успе­шно оба­вља­мо. За­до­вољ­на сам и при­ма­њем, при­ја­вље­на сам, иде ми рад­ни стаж и јед­но­став­но жи­вот иде да­ље мно­го леп­шим пу­тем.".

СА­МО СЕ НА­СМЕ­ШИ­ЛЕ
На на­ше пи­та­ње да ли се са­да осе­ћа­ју као успе­шне, же­не на­ше са­го­вор­ни­це су се са­мо на­сме­ши­ле, ипак не схва­та­ју­ћи ово пи­та­ње као про­во­ка­ци­ју. И за­и­ста ка­да су се на­шле без по­сла по­сле се­дам од­но­сно 26 го­ди­на рад­ног ста­жа, ни­су се пре­пу­сти­ле оча­ју. Јо­ван­ка је хра­бро кре­ну­ла у при­ват­ни би­знис и ка­сни­је укљу­чи­ла и Љи­љу. Због њи­хо­ве скром­но­сти, мо­же­мо кон­ста­то­ва­ти ипак да оне је­су успе­шне же­не.