Стварно, шта рећи а не заплакати? Победили смо Немце са 1:0, однос шанси 44:24 за Немце, играч више за нас, сам Подолски је имао више шанси него цела наша репрезентација. Славио сам као и Ви сви, као победу Давида над Голијатом, као да смо их заслужено победили, да смо их разбили, да смо им вратили и за Први и за Други Светски Рат плус санкције деведесетих а да не помињем да нас патолошки мрзе што смо најлепши и најпаметнији, еуфорија на улицама, као да нисмо прогнозирали пре утакмице; 3:0, 3:1. Ипак је ово прва победа репрезентације Србије над репрезентацијом Немачке још од времена Карађорђа, апсолутно је небитно што смо се први пут састали као Србија и Немачка. Како се победи не гледа у зубе наздравио сам са кумом и искрено се обрадовао.
Онда се присетих најсвежије победе спорта и фудбала на локалном нивоу и одахнух. ФК Биг Булл из Бачинаца је прогутао (ФУЗИОНИСАО)ФК Раднички из Шида на јучерашњој скупштини. Гледао сам синоћ „Инфо“ на сремској ТВ (који иначе никад не гледам нити познам неког ко гледа, али сам имао дојаву на „сигурицу“) неколицина седокосих дедица који си једва чекали да све све заврши па да запале цигару уз чашицу вињака. Изгласано је да се ФК Раднички из Шида преда у руке менаџменту из „Ћириног рита“ (ФК Биг Булл Бачинци), која се појавила као спасоносно решење у последњи час(још једна победа Суперхика). Решење које ће напунити трибине некадашњег градског клуба, у време транзиције и кризе једино је бито да су пуне трибине шиђана са плаћеним улазницама, ипак је зато и основан ФК Раднички пре сто година.
Него да се вратим на ФК Раднички из Шида, када је пре нешто више од годину дана на место директора и тренера постављен Милан Митровић, Срђан Малешевић на место председника. Помислих да се и ја прикључим и дам свој допринос, покушао сам да их маркетиншки испратим, да направим коју фотографију, програм уткмица, једноставно да се нађем при руци колико ми време дозвољава, све са мишљу да је то наш локални клуб у ком ће играти наши шидски омладинци и бити на понос нашег града макар и у нижој лиги, ни издалека се није могао осетити мирис "бачиначких пушница".
Мало по мало осећао се бојкот и неповерење седокосих дедица са почетка приче, да не помињем стање у ком је била зграда свлачионице, дугови за све постојеће комуналије, несрећног шефа мемљивог бифеа који је завршио у затвору за убиство, који је крао и кокошарио по клубу све од продужних каблова до грејача за бојлер.
Недостатак новчаница које су биле неопходне за елементарно функционисање ФК Радничког су крпљене од шкртих и ретких спонзора , новца из буџета општине предвиђеног за спорт , добар део са и онако танког рачуна месне заједнице Шид, понекад чак и из џепа сада већ бившег тренера-директиора Милана Митровића. Све скупа мало, фудбалски „смешна“ средства за свакодневно одржавање клуба у том рангу такмичења, плаћање дневница судијама и трошкова утакмица, превоз играча, „салама и јогурт“, о бонусима за и граче да и не говорим, једном речју „кашичица“. Општина нема новца, фудбал је скуп спорт то је свима јасно. Није ли се могло за то мало пара што се напабирчи направити нека јефтинија верзија, лига доле али наша.
И онда синоћ БУМ!!!, ФК Биг Булл- Бачинци-Раднићки-Шид-Слога-Ердевик(све једна реч), увод вести на Сремској ТВ почиње „ФК Раднички из Шида прволигаш!“, добром вољом „Бачинчана“ уз оберучке прихватање „независне“ и локал-патриотске скупштине ФК Радничког из Шида долази до „алхемијске фузије“ ФК Радничког из Шида и ФК Биг Булла из Бачинаца, што једноставно речено значи; прволигаш из „Ћириног рита“ је свој заслужени успех поделио са Шиђанима, који су довели до заслуженог испадања из лиге на стогодићњицу клуба, „Спас у задњи час“, нигде се не помиње традиција Радничког из Шида, одличан терен, трибине које су грађани Шида сами изгрдаили. Пронашле су седе мудре главе још једно спаносно решење нека им је на част, а ми ћемо их се по томе сећати, или што би рекла једна баба из Маркушице “ без старца нема ударца“!
Здраво јако ми се окрену стомак синоћ гледајући сремску ТВ, видех како Срђан Малешевић кисело „предаје кључеве“ једног шидског (нашег, градског, омладинског, аматерског) клуба Г.дину Гутићу уз благослов седих глава и присутне шидске новинарске елите. Моја нада је још једном посведочила мојој наивности, мислио сам да је ФК Раднички из Шида НАШ клуб шидски, за нашу децу да се такмиче и развијају без обзира на лиге и рангове, али сам само бубнуо под исту ону крушку локал патртиотизма и ентузијазма која се зове ШИД.
И да завршим, у светлу свега овога прагматично и практично прердлажем да се се КК Партизан(Кошаркашки Клуб) из Шида „Фузионише“ са Бициклистичким клубом из Шида, да на утакмице у гостима могу да иду бицикловима, корисно, јефтиније, генијало зар не ?!!!