Могућност коју има Галерија „Сава Шумановић“ у Шиду – да из сопственог уметничког фонда, који је изузетно вредно национално благо јер броји 417 сликаревих дела, реализује поставку изложбе спајајући парове, то јест, слике са њеним предлошцима у разним техникама, привилегија је која се ретко којој музејској установи пружа.

„Полулежећи женски акт на дивану“, уље на платну, 1934.

Ова необична нова поставка Шумановићевих дела у његовом родном Шиду обухвата 35 „парова“ из раздобља дугог 15 година, а носи назив „Пут до слике“. Конципирали су је Весна Буројевић и Љубица Јукић с циљем да јавности представе уметника у интимној атмосфери места где је већина изложених слика настала и да скину вео тајне са стваралачког чина од припреме до завршетка уметничког дела.

– Слике и предлошци који чине ову изложбу настали су у периоду од 1927. до 1942. године. Изложба обухвата 74 слике и скице, многе први пут пред публиком, које образују 35 парова. Тематски не одступају од уобичајеног интересовања уметника, највише их је пејзажа, чак 27, следе актови. Све скице које се чувају у нашој галерији имају на полеђини печат на коме стоји „Сава Шумановић, академски сликар, Шид” На основу сликаревих записа уочава се да временски распон од идеје до реализације или, како је сам сликар говорио, „до преношења у уље“ варира од неколико дана до деценије. На пример, слике „Парк Монсури“ и „Сена“, обе из 1940, насликане су у шидском атељеу, а цртежи за њих настали су 11 година раније, у Паризу. Последњих година уметниковог живота припрема слике значила је детаљно разрађен цртеж оловком у боји, понекад пастелом и акварелом, мањег формата, у мрежи од 16 правоугаоника. Шумановићев цртеж је имао све елементе будуће слике. Међу изложеним делима две су неупарене, с разлогом. Најважнија Савина слика и једно од ремек-дела српског сликарства „Пијана лађа“ чува се у Музеју савремене уметности у Београду, док су у шидској галерији похрањене три скице за њу. Друга је „Акт у седећем ставу“, темпера на папиру, за коју не постоји верзија у уљу – објашњава Весна Буројевић, директорка Галерије „Сава Шумановић“ у Шиду.

Подаци о путу до слике (отуд назив нове поставке) говоре највише о Шумановићевој готово опсесији уметношћу. У Шиду, где се вратио након школовања у Паризу, имао је идеалне услове за рад. Највећа соба у родитељској кући дата му је за атеље, добио је личног кочијаша, фијакер. Још има Шиђана који се сећају како су га виђали на пропланцима с оловкама и бојама. Зато на овој изложби преовлађују сремски пејзажи.

Повратак у Шид Сава компензује свакодневним, вредним и у устаљеном ритму радом на сликама. До те мере је „ушао у сликарство“ да баш тада започиње и чувени циклус актова „Шидијанке“ (били су на претходној поставци у Шиду). Од палете се није одвојио ни када је након смрти оца преузео бригу о имању. Резултат је изложба 400 дела у Београду године 1940, коју је критика одлично примила. Успех му је повратио поверење у људе, почео је да се опоравља од своје болести душе.

Да није избио рат, ко зна колико би још Савиних слика данас било у шидској галерији која носи његово име, али и у музејима, пре свега Народном и МСУ. Заједно са још сто педесет Срба из Шида Сава је у августу 1942. стрељан и сахрањен у једној од масовних гробница. Иза њега је остао опус који не само да је уважила париска и наша критика (посебно „Пијану лађу“ као слику експресивне чулности, изложену на Салону независних, у Паризу, 1929), већ и публика дивећи се богатству тонова, препознавајући у пејзажима – душу Срема. Сава Шумановић је рођени колориста кога није занимала оригиналност по сваку цену, штавише, записао је, гадила му се као „сувише јефтина и проста, и добра за Париз“!Савин повратак у Шид

Могућност коју има Галерија „Сава Шумановић“ у Шиду – да из сопственог уметничког фонда, који је изузетно вредно национално благо јер броји 417 сликаревих дела, реализује поставку изложбе спајајући парове, то јест, слике са њеним предлошцима у разним техникама, привилегија је која се ретко којој музејској установи пружа.

„Полулежећи женски акт на дивану“, уље на платну, 1934.
Ова необична нова поставка Шумановићевих дела у његовом родном Шиду обухвата 35 „парова“ из раздобља дугог 15 година, а носи назив „Пут до слике“. Конципирали су је Весна Буројевић и Љубица Јукић с циљем да јавности представе уметника у интимној атмосфери места где је већина изложених слика настала и да скину вео тајне са стваралачког чина од припреме до завршетка уметничког дела.