На основу контроле Генералног инспектората Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде током 2010. године утврђене су неправилности у коришћењу државних ораница у десет општина:
Алибунар, Бач, Бачка Паланка, Кикинда, Суботица, Ариље, Нови Сад, Жабаљ, Инђија и Шид, а најчешће се радило о бесправном коришћењу државних ораница, извођењу инвестиционих радова без сагласности Министарства и давању закупљеног пољопривредног земљишта у државној својини у подзакуп – каже за „Дневник” Директор Управе за пољопривредно земљиште Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде др Зоран Јеличић.
Он додаје и да је контролама утврђено да није било неправилности у поступку издавања пољопривредног земљишта у закуп, већ је проблем био у томе што закупци нису поштовали уговор о закупу.
Против ових лица за које је утврђено да су починила преступе покренуте су прекршајне пријаве, а против лица која су остварила и субвенције од Министарства, а нису обрађивала пољопривредно земљиште већ су га дала у подзакуп, поднете су и кривичне пријаве. Такође, ова лица су сада и у пасивном статусу регистра пољопривредних газдинстава.
Јеличић каже и да у Србији укупно има око 370.000 хектара пољопривредног земљишта у државној својини које се, у складу са Законом о пољопривредном земљишту, може дати у закуп или на коришћење правним и физичким лицима. Највећи број јединица локалне самоуправе израдио је годишњи програм заштите, уређења и коришћења пољопривредног земљишта (17 од 145 локалних самоуправа није то учинило) и спровеле поступак давања у закуп пољопривредног земљишта у државној својини. До октобра 2010. године у закупу је било нешто више од 245.000 хектара, али је око 70.000 хектара још у поступку закључивања уговора о закупу. Највећи део пољопривредног земљишта у државној својини у АП Војводини дат је у закуп, а део који није је углавном необрадиво пољопривредно земљиште или пољопривредно земљиште које је поплављено. Разлози за малу површину пољопривредног земљишта у државној својини које је дато у закуп у осталом делу Републике су углавном у великој разлици између правног и фактичког стања на терену, уситњености поседа и незаинтересованости пољопривредника за обраду таквог земљишта.
Јеличић каже да Министарство пољопривреде има планове и да субвенционише камате за куповину земљишта младим пољопривредницима. Да би се то и десило, треба променити законску регулатива у области непокретности којом ће се поспешити тржиште, и то пре свега оно пољопривредног земљишта. До тада Управа за пољопривредно земљиште својим мерама и средствима настоји да што више пољопривредног земљишта уреди да би га учинила атрактивним за обраду и промет. Такође, у претходном периоду промет пољопривредног земљишта је био у сенци приватизације пољопривредних предузећа.
Зарада пет милијарди динара
– Укупан приход у 2010. години од закупа државних ораница је био око пет милијарди динара – каже др Јеличић. – Један део овог новца је враћен закупцима пољопривредног земљишта због елементарне непогоде – поплаве, а на основу закључка Владе Републике Србије, а други део, око 4,64 милијарде динара је, у складу са Законом о пољопривредном земљишту, прослеђен јединицама локалне самоуправе (које су добиле 40одсто прихода), АП Војводини (која је добила 30 одсто) и Управи за пољопривредно земљиште (која је добила преосталих 30 одсто).
Највећи део пара утрошен је на уређење пољопривредног земљишта, и то пре свега на комасацију, уређење атарских путева, одводњавање, побољшање квалитета обрадивог пољопривредног земљишта и др., затим на заштиту пољопривредног земљишта (контролу плодности обрадивог пољопривредног земљишта, противерозионе мере (пре свега подизањем ветрозаштитних појасева), противградну заштиту и др., на коришћење пољопривредног земљишта (исплата субвенција старачким домаћинствима за земљиште које су дали у закуп, идентификација и обележавање пољопривредног земљишта у државној својини...