На седмом километру источно од Шида, у увалини обронка Фрушке горе, испред манастира Светих архангела Михајла и Гаврила, још у 12. веку сместило се село Привина глава, које носи име по легенди о неком  властелину Приви или Приби. У селу сада живи двеста становника, а има 100 кућа, двадесетак их је празно, а десетак старих, грађених од черпића и набоја, је урушено.

Мештани живе од пољопривреде, обрађују 500 хектара земље. У селу је око четрдесеторо деце, они школског узраста путују на наставу у Шид. Годишње се роди двоје деце, а умре око шест житеља, па село лагано изумире, као и многа друга у Србији. Највише деце у селу има породица Драге Симановића, осморо. Пре две године Црвени крст му је купио кућу, помаже му у исхрани деце, а он је запослен као радник у ЈКП „Стандард”. У селу је и 25 неожењених, који се још надају да ће наћи животну сапутницу.

- Пољопривреда је основно занимање наших мештана. Има вредних домаћина. Боро Мијатовић је врстан произвођач млека и товних јунади. Он обрађује 30 хектара земље. Здравко Зец осим што обрађује 20 хектара земље, бави се и овчарством. Има 130 оваца, производи јагањце и све их прода. Тридесетседмогодишњи Зоран Аришић обрађује 20 хектара земље, оженио се и добио ове године прво дете. Сви смо били срећни, јер је то знак да село живи и обнавља се, још кад би се и други момци поженили... - прича председник Месне заједнице Мирослав Гркинић.

Најтеже је у тридесет домаћинстава незапослених радника. Зими примају социјалну помоћ, а лети су надничари. Неки покушавају да покрену рурални туризам. Миленко Видак има коње липицанере и фијакере, док други као Мирко Тадић и Младен Стојчевић гаје радне коње. Пре три године жене су у селу оформиле удружење „Манастирски бисери”, регистровале га и учествовале на разним такмичењима у околним селима.

- Одабрали смо кућу у коју ћемо сместити старе ствари којих има пуно у селу. То ће бити етно-кућа, интересантна туристима који долазе у манастир - каже Ружа Гркинић која води удружење жена.

На обронцима око села разбацано је и десетак викендица које су изградили некадашњи становници овог села, који живе у Новом Саду или иностранству а лети се враћају у завичај. У разговору са мештанима посетилац стиче утисак да  они немају проблема, све им је добро и не жале се. Главни догађаји за ову малу заједницу одвијају се у Друштвеном дому. Мештани заједно прослављају Српску Нову годину, Светог Саву...

За 8. март приредили су забаву уз фиш паприкаш и музику. Сваког 3. јуна обележавају Дан села по завету још из 1938. године. Тог дана пао је страшан лед и потукао сву летину у целој општини, па су се заветовали да тај дан обележавају. Општина је на то заборавила, као и околна места, али у Привиној Глави још обележавају заветну славу. Идиличну слику малог сремског села квари податак да овде нема водовода, а ни путева.

- Некада су ово село надлежни који су делили паре за капиталне инвестиције кривили да нема адекватне пројекте, када је реч о решавању проблема снабдевања водом. Данас није тако, имамо комплетну документацију за копање артерског бунара из којег би се снабдевали водом. Реч је о заједничком решењу за села Привина Глава, Сот, Моловин и Љубу. Председница општине Наташа Цвјетковић је за тај пројекат примила златну медаљу и после тога добила одговор, да нема пара - каже разочарано Гркинић. - И за шљунчани пут до Бачинаца и путеве по атару Привине Главе поднели смо потребне захтеве, али сада видим да је било узалуд. Одбијени смо.

Асфалтни пут који води од магистрале Шид-Сот-Илок и од њега се одбија крак према Привиног Глави, све до манастира је узан и трошан. У селима готово су све улице добиле нов асфалт, а до Привине Главе тешко се долази. Овим путем прође много трактора, аутобуса и путничких возила и он никако не задовољава потребе промета.

- Чекамо да се неки политичари сете да Привина глава није слепо црево и да треба урадити оно што је обећано овом селу - каже Мирослав Гркинић.