Четири километара источно од Шида смештен је Гибарац, мало сремачко село, са 1.043 становника, 327 кућа, али 420 станова и то све по новом попису. Око 90 одсто становника су паори, док су преостали безземљаши, углавном незапослени радници.
Сточарством и производњом млека бави се Милан Мартић са око 60 крава музара, а преко сто оваца и три коња има Бранислав Лазић. На 1830 хектара обрадиве земље Гибарчани сеју углавном пшеницу, кукуруз, соју и шећерну репу. У селу је 363 хектара државног пољопривредног земљишта па је мањи део Гибарчана узео нешто ове земље у закуп, тек толико да покрије неке своје потребе.
Ранко Барбара није узимао земљу, он се одлучио да држи фарму кока носиља. Јаја продаје на београдском тржишту, а остали паори и радници сналазе се како знају и умеју. Ових дана стигли су им бонови за регресирану нафту, па су сви отишли са поља у Шид на бензинску пумпу, по тај за њих веома потребан дериват.
Пре годину дана село је изгласало нови месни самодопринос за инфраструктуру и то за реновирање сад већ старих друштвених објеката, пре свих Дома културе. Гибарчани су за реновирање овог објекта одвојили два и по милиона динара, а радови су већ започети.
Вредни паори овог села у предграђу Шида политички су, како се и очекује, различито Кажу, када неко сељацима обећа они крену ка њему, а када виде да од тога нема ништа, они одустану. Највећи део омладине усмерен је према фудбалском клубу „Синђелић”, други су ушли у удружење ловаца, па риболоваца, а уз старо удружење жена, ради и ново „Орхидеја”. И пензионери имају удружење.
Идиличну слику овог села квари опасност од атмосферских вода које се сливају са Фрушке горе и које су пре неколико година буквално потопиле село. Председник Месне заједнице Бошко Тошић каже да су, да би се заштитили од вода, мештани прокопали канале у свим улицама и поставили посебну заштиту цевастим пропустима воде поред сваког електричног стуба.
- Све то је слаба заштита. Стручна лица кажу да се не може изнад села копати заштитни канал који би апсорбовао сву воду са Фрушке горе да се не слије у село. Дали су и образложење да комасацијом тај део посла није предвиђен. Било како било канала неће бити, а што се тиче поплава видећемо - каже Бошко Тешић.
Он је ангажован и у изградњи српске православне цркве у селу. Радови се приводе крају, на понос свим мештанима Гибарца. У селу је и католичка црква. Реновирана је и заштићена, омалтерисана са промењеном кровном конструкцијом што је учинио народ овог краја из Хрватске, а радове је организовао управник жупе Гибарац велечасни Никица Бошњаковић. Тако да су оба два објекта у одличном стању.
- Направили смо и 500 метара пешачких стаза. Изградили смо гаражу за дрва и прилазе објекту у којем је смештена месна канцеларија, амбуланта и просторија ФК „Синђелић”. Обављени су и земљани радови на шест километара атарских путева. Средствима добијеним по конкурсу биће купљен шљунак и ове године почеће се насипање тих путева. Ове године средствима самодоприноса завршићемо капелу на гробљу која је почела да се гради 2010. године - прича Бошко Тошић. - Продужетак Ловачке улице у дужини од 700 метара и прилазе православном, као и католичком гробљу у дужини од 300 метара, насули смо струганим асфалтом и тако се решили блата.
У склопу Дома културе уређена је једна просторија за потребе актива жена, чиме је започела санација Дома, уградња ПВЦ столарије, санитарног чвора. Месна заједница брине и о фасадама на друштвеним објектима, одржава православно и католичко гробље током целе године, сеоску депонију смећа и јавне површине у центру села. У надлежности МЗ је и 1800 метара бициклистичке стазе Гибарац-Шид.
- Остало је отворено питање четвороразредне основне школе, која је у саставу Основне школе „Бранко Радичевић” у Шиду. Зграда је пуна влаге, а кров прокишњава. За сада не знамо како ће се ово питање решити. Сва средства месног самодоприноса усмерили смо на инфраструктуру нашег места и тога се придржавамо до његовог истека - завршио је Бошко.