Преокрет у до тада слабој продаји дела шидског сликара донела је продаја слике „Село” 2006. године у аукцијској кући Отел друо, уз светски рекорд између процењене и постигнуте вредности
Париз – На аукцији у крилу Ришеље чувене париске аукцијске куће „Отел Друо” нашла се још једна слика Саве Шумановића „Купање коња II, Саинте Анне де ла Палуд”, уље на платну димензија 65,5 x 82 цм. На основу званичног извештаја аукцијске куће Агутес, која је организовала продају, сазнаје се да је слика у добром стању и на оригиналном платну, уз две мање рестаурације на фигури коња са леве стране. Понуђена је под каталошким бројем 116 и процењена је на вредност од 12.000 до 15.000 евра. Године 2010. већ је једном продата у париској кући Друо, у оквиру заоставштине „господина југословенског порекла који је дуго живео у Паризу”. Након тога је њена продаја проглашена за „најлепше надметање” аукције јер је са процењене вредности од 3.000 достигла 16.000 евра. Исте године је репродукована и у публикацији куће Отел друо „Уметност и лицитирања”.
Агутес је у репрезентативном каталогу значајну пажњу посветио Шумановићевој слици, репродукујући је два пута, на целој страни и на последње две стране, очито је схватајући као једног од фаворита. По наводу Агутеса, слика је настала око 1928. године, а на основу потписа се свакако може сврстати у период између 1920. и 1929. године, када се Шумановић потписивао по француском правопису, да би Французи могли правилно изговорити његово словенско презиме. Како је сам записао, чинио је то по препоруци Флорана Фелса, познатог ликовног критичара, свог доброг пријатеља, који му је од првог доласка у Париз учинио много драгоцених услуга.
Сент Ан де ла Палид је велика плажа у Бретањи, у области Финистер, на обали Атлантика, у близини истоименог села и капеле посвећене овој локалној светитељки. Шумановић је у тексту „Место предговора” из 1939. године, у каталогу последње изложбе за живота, поменуо одлазак у суседну Нормандију, где га је одвео „љубазни господин Мерк”, бивши купац. Било је то током уметниковог последњег париског боравка (1928–1930), што иде у прилог претпостављеном времену настанка слике. По свему судећи, тада је посетио и суседну Бретању и њену плажу, коју је овековечио на две слике. Код капеле „Сент Ан де ла Палид” су се вршила обредна купања коња, ради заштите од болести и страдања, а у истом региону су се коњи традиционално користили и за вађење шкољки из мора, што је инспирисало сликаре.
Као што је било и очекивано, Шумановићева слика је излицитирана брзом акцијом и то на 32.000 евра, а коначна цена, износи 40.378 евра. Овог пута се купац налазио у сали и, како се незванично сазнаје, реч је о француском трговцу уметнинама.
Шумановић је био један од првих српских и југословенских сликара који се отиснуо пут Париза ради усавршавања и укључивања у савремене ликовне токове. У тада најзначајнијој светској уметничкој метрополи боравио је у три наврата, између 1920. и 1930. године. За само нешто више од пет година укупног боравка, успео је да скрене пажњу на своје дело, о чему сведоче бројни осврти у француској штампи тог времена. Упркос повременој забрани продаје дела од стране француских власти, Шумановић је имао купце. При повратку из Француске 1930, један број дела је понео са собом а један број је остао међу купцима, о чему повремено сведоче и аукције. Тачан број и попис тих радова је тешко утврдити. Увек је важно инсистирати на аутентичности и пореклу дела која се појављују јер се Шумановићево стваралаштво одавно фалсификује и пласира на инострана тржишта.
У париској аукцијској кући Отел друо се Шумановићеве слике појављују од тридесетих година прошлог века. Након дефинитивног повратка кући услед болести, Шумановић је у Паризу временом заборављен и на аукцијама је пролазио сасвим незапажено. Преокрет је донела продаја слике „Село” 2006. године у Отел друоу, уз светски рекорд између процењене и постигнуте вредности, која је означила, сведоци смо, ново вредновање Шумановићевог дела на овом тржишту. Незванично, купац слике је била „велика загребачка галерија”. Овогодишња фреквенција слика славног шидског уметника у Паризу се може упоредити једино са том, 2006. годином, када су током пролећа понуђене две, а током јесени и поменута слика „Село”. Ако се ситуација понови, до краја године се може очекивати још једно лепо изненађење.
Гордана Крстић-Фај